Prvi septembar se ozbiljno približio, a sa prvim septembrom otvaraju se vrata škola.
Kada se pogleda unazad, kao da je letnji raspust trajao svega nekoliko dana, a ne dva ipo meseca. Knjige, domaći zadaci, kontrolni postaju svakodnevica đaka, a po prvi put to će osetiti đaci prvaci. Početak godine nije samo stres za decu, već i za roditelje, možda čak i veći. Taj stres se povećava ukoliko dete polazi u prvi razred. Često je izazovno kako pripremiti dete na nešto novo.
A da li deca uopšte razmišljaju o tome kako će se uklopiti u novo okruženje ili je to briga roditelja? Čini se da roditelji sebi nameću veći pritisak nego što realno za tim uopšte ima potrebe.
Pre svega, kako bi sebi olakšali polazak deteta u prvi razred, a samim tim smanjili i sebi i detetu stres potrebno je adekvatno pripremiti dete za ovaj važan događaj u životu. To podrazumeva iskren razgovor sa detetom o tome šta se očekuje od njega u školi, naravno nikako ne treba plašiti dete školom i obavezama, ali ne treba ni da se škola predstavlja kao nešto nebitno.
Školu treba predstaviti kao mesto gde će dete steći nova znanja i veštine, nove drugare, da će uvek moći da se osloni na učitelje i nastavnika ako dođe do nekih problema.
Obilazak škole pre samog polaska takođe ne bi bilo loše. Dete treba da se upozna sa objektom i nekim bitnim činjenicama, poput imena škole, ulice, značajnih činjenica o osobi čije ime nosi škola i slično.
Nije neuobičajeno da nakon svega par dana dete počne sa manipulacijom zvanom izbegavanje škole. Bol u stomaku, mučnina i sl. samo su neki od izgovora koje dete smišlja kako bi izbeglo odlazak u školu.
Ovde treba biti istrajan i „ne pasti“ na prvu manipulaciju. Naravno, treba ispratiti da li se tegobe javljaju samo pred polazak u školu ili i u drugim delovima dana. Mora da im bude jasno da je škola sastavni deo života i da nije moguće njeno izbegavanje, ali da se svi problemi mogu rešiti.
Obaveze poput toga da dete samo pakuje knjige u torbu, prati raspored časova, učiniće dete odgovornijem. Domaći zadaci su takođe zadaci za proveru dece, a ne roditelja. Pustite dete da odradi samo svoje zadatke, a vi budite kontrola koja će sve to proveriti ili eventualno pripomoći ako se dete i posle više pokušaja ne snalazi.
Možda od svega najbitnije jeste da se stekne poverenje na relaciji roditelj-dete. Treba da znate šta se dešava u školi i kako se vaše dete oseća. Svakako ne treba da svakodnevno ispitujete dete kako je bilo u školi, jer vremenom to postane zamorno za dete, a pogotovo ako roditelj nije spreman da sasluša dete do kraja šta ima da kaže.
Ako se u školi desilo nešto što je bitno za njega, bez obzira na to da li je to nešto što je detetu prijalo ili nešto što mu nije prijalo, rastužilo, razbesnelo… dete će to samo odmah po susretu sa roditeljem ispričati. Jako je važno da se tada posveti puna pažnja detetu i strpljivo ga uveri u to da postoji rešenje za svaki „problem“.
Psiholozi upozoravaju da ovu frazu od tri reči ne bismo smeli da kažemo detetu
Preuzmite android aplikaciju.
