Iz gnezda na betonskim stubovima nedovršene zgrade pokraj auto-puta na Klisi u Novom Sadu, ravnicom se razleže cvrkut belih roda, među kojima je i 70 mladunaca.
Svet posmatraju sa visine, tačnije sa više od 20 metara visokih betonskih stubova i greda odakle se pruža odličan pogled na grad, ali i deponiju na kojoj se često hrane. Osim deponije, u neposrednoj blizini kolonije roda nalaze se veliki kopovi šljunka i peska na kojima rode pronalaze dodatnu gozbu.
Ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su 2017. godine u svojevrsnoj koloniji pronašli osam gnezda, da bi brojnost rasla sve do 2021. kada su izbrojana čak 33 para roda. Ove godine u koloniju je došao 31 par, a njih 26 uspešno je ostavilo potomstvo.
Rodama je potrebno izuzetno umeće da naprave velika i stabilna gnezda na toj visini, prkoseći čestim olujnim vetrovima. Upravo tako su najmanje tri gnezda stradala ovog proleća.
„Novi Sad se vekovima razvijao na močvarnim poljima koja su isušena i zatrpana“, objašnjava Milan Ružić, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
„Ta nekada bogata staništa nepovratno su nestala, a sa njima i kolonije ptica močvarica.“
Međutim, nekima od njih, poput roda i galebova, sada pogoduju komunalne deponije na kojima pronalaze nove izvore hrane. Bele rode su se prilagodile novonastalim uslovima i otpad koji mi ljudi proizvodimo okrenule su u svoju korist.
Preuzmite android aplikaciju.
