Фрушка гора је за грађане Новог Сада, уз Дунава и тврђаву, међу омиљеним местима за излет и одмор од урбаног живота. Поред планинарења и роштиљања на видиковцима, Фрушка гора нуди и многа културно-историјска блага.
Кроз векове је она била уточиште многих народа, од времена Римског царства, преко доба турске владавине до данас. О људима у њеној прошлости сведоче објекти који су због великог значаја проглашени споменицима културе или су постали заштитни знакови места у којима се налазе, а овде ћете пронаћи неке од најзначајних локација.
Каменолом Бели Мајдан
Једна од најзанимљивих структура која је направљена људском руком, сигурно јесте каменолом Бели Мајдан (што је архаична реч на турском преузета из арапског језика са значењем „каменолом”) или како га још називају, Раковачка пећина.
Са сводом високим око четири метра, који држе стубови исклесани од стене, каменолом подсећа на какво древно место пронађено у далекој будућности описано у научно-фантастичном роману. Белина каолинског гранита, који је експолатисан до тридесетих година 20. века, каменолому даје необичан сјај и чистину.
Камен су становници Раковца користили за прављење темеља кућа и за израду надгробних плоча, а претпоставља се да је коришћен и за изградњу Раковачког манастира.
Унутрашњост која иде неколико десетина метара у дубину, својим геометријски исклесаним стенама одаје да ово није дело природе.
Кроз каменолом су исклесане и степенице, тако да је могуће истражити унутрашњост, али са пуно опреза, јер увек постоји опасност да се делићи стене обруше. Због тога постоје степенице које иду око каменолома и воде на његову другу страну.
Веома је лако доћи до овог упечатљивог здања. Свега стотинак метара после манастира Раковац, код којег стаје и приградски превоз, са леве стране се налази знак на којем пише „Бели Мајдан”. Од знака до пећине води стрм земљани пут, којим се за пет минута стиже до ње.
Врдничка кула
Ако сте наумили да обиђете историјске споменике културе на Фрушкој гори, Врдничка кула је незаобилазна дестинација на само двадесетак минута од Новог Сада, у Врднику.
Најстарији подаци о овом утврђењу су из 1315. године када се у списима спомиње као „Castrum Rednek„, „Rednak, Rednuk„ или „Regnicz“, као посед Калочког еписокпа Димитрија.
Тада је утврђење вероватно користило како би штитило пролаз од Руме до Раковца. Касније је, са продором Турака, кула још неко време коришћена да би она до 17. века била потпуно разрушена, након чега никада није обновљена.
На 400м надморске висине, Врдничка кула виока 18м се види и из самог насеља Врдник, али и када се у њега улази са сремске стране, што одаје њен стратешки значај.
На основу ископина се претпоставља да је је она само део једног већег утврђења. Некада је постојало две куле, а испод њих је било подграђе, одвојено зидинама.
Постоје индикације да су темељи постојеће куле из доба римског царства, а пронађени су и предмети из тог времена, када је цар Проб владао империјом из Сирмијума, на подручју данашње Сремске Митровице.
Кула је данас санирана како не би дошло до обрушавања камена. Такође, постављене су степенице до улаза у саму кулу, који је издигнут неколико метара од земје. У унутрашњости можете провирити кроз прозорче у камену кроз које се види цео Срем, али и Цер и Авала.
До ње се из Новог Сада долази или преко Раковца или преко Иришког венца, путем за Врдник. На скретању до куле, налази се велики дрвени знак за истоимено етно насеље у подножју узвишења на којем је кула. Од знака постоји стрм пут којим за 15 минута стижете до врха. Постоји и путић са степеницама иза етно насеља.
Римски град
Месташце између Дунава и обронака Фрушке горе, Чортановци, скоро два миленијума крије остатке римског утврђења из 3. или 4. века. Цастра Херкулис, или Херкулова тврђава. Ово утврђење, које је уништено у нападу Варвара, користило је Римљанима као заштитни објекат који је спречавао даљи продор низ обалу Дунава. Судећи према остацима око утврђења, постојали су и цивилни објекти, али и римско гробље. Само утврђење, које је додатно урушено у клизишту у 9. веку, састојало се од неколико кула и бедема, од којих су данас видљиви само остаци.
Делови утврђења се налазе у Чортановачкој шуми близу обале Дунава, а до ње воде бројни путокази.
Испосница Исаије Париводског исклесана у стени
Недалеко од Раковачког манастира, скривена под стрмим брегом, налази се испосница исклесана у стени. Исклесана у мекој кречњачкој стени светле боје, она справи контраст оклоној шуми. Када је испосница исклесана зна се само на основу натписа на њеним зидовима и записа у црквеним књигама.
Претпоставља се да су је направили монаси Раковачког манастира у 18. веку. Најстарији запис је управо онај где је име Исаије Париводског, а датира из 1711. године.
Цео зид око улаза је испуњен уклесаним натписима на старим црквеним писмима подвижника који су овде боравили (уз мноштво потписа новијег датума), а посећивали су је и велики црквени великодостојници.
У просторији која служи као молитвеник и у њој су послагане иконе многих светаца.
Као једина испосница у Војводини, она је заштићени споменик културе због своје велике културно-историјске вредности, а до ње се може доћи стазом иза Белог мајдана или оном из Лединаца.
Манастири Фрушке горе
Наравно, не може се причати о историјским објектима на Фрушкој гори без речи о манастирима. Они су целом дужином ове планине настајали од 15. до 18. века, а из тог периода их је сачувано 16.
Пролазећи кроз различите епохе и бројне ратове, неки од њих су више пута рушени или оштећивани, што у време турске владавине, што за време Светских ратова, што у периоду НАТО бомбардовања, да би изнова били обнављани. Током ратних периода су били важни за очување културно-уметничке традиције, али и самог српског идентитета.
Тих 16 манастира су: Велика Ремета, Крушедол, Гргетек, Старо Хопово, Ново Хопово, Врдник или Раваница, Јазак, Мала Ремета, Шишатовац, Петковица, Кувежедин, Дивша или Ђипша, Привина Глава, Беочин и Раковац.
Pet najlepših manastira u Srbiji: Svetinje koje će vas ostaviti bez teksta
Преузмите андроид апликацију.
