Srbija je u sredu, 3. maja, zavijena u crno, kada je četrnaestogodišnji dečak u jednoj beogradskoj školi izvršio masakr u kome je usmrtio osmoro dece i radnika obezbeđenja.
Kosta K. (14) važio je za dečaka kojim su se svoji roditelji veoma ponosili. Uspevao je da, pored svojih obaveza u elitnoj školi, govori više stranih jezika, uspešno obavlja razne vanškolske aktivnosti, trenira razne sportove, pohađa muzičku školu i bude odličan đak.
Jedan od problema koji se najčešće javlja u društvu jesu ambiciozni roditelji koji deci stvaraju određenu vrstu pritiska, koja im kasnije negativno utiče na mentalno stanje. Jednostavno, kada se od deteta previše očekuje, ono neprestano pokušava da dokaže svojim roditeljima da vredi zbog čega podleže velikoj količini stresa i pritiska.
Slučaj koji se dogodio u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar pokrenuo je mnoga pitanja, poput onih osnovnih, šta znači biti “uzorno“ dete, koliki pritisak deca danas mogu da izdrže, ali i najvažnije, koliko su roditelji spremni da prihvate mogućnost da je njihovo dete nasilnik?
Tim povodom razgovarali smo sa master psihologom Ružicom Radović koja nam je objasnila određene društvene fenomene.
Na temu o tome koliko su roditelji danas spremni da prihvate da je njihovo dete nasilnik, te da li misli da je roditeljima lakše da žive u ubeđenju da je njihovo dete zlostavljano od strane vršnjaka, zbog čega je počinilo neki zločin, Ružica je rekla kako je nakon ovako tragičnog događaja sasvim normalno da svi traže krivca i pitaju se ko je pogrešio.
“Iako je spomenuto da je dečak bio žrtva vršnjačkog nasilja, te da je negativna ocena bila okidač, mi to možemo samo da pretpostavimo zato što niko od nas ne zna koji su sve faktori uticali da se ovako nešto dogodi“, navela je naša sagovornica.
View this post on Instagram
“Smatram da dete može imati određeni problem u ponašanju koji je posledica neadekvatnog regulisanja emocija i drugih faktora iz okruženja. Postoje deca sa poremećajem ponašanja koja se često procenjuju kao “loša/bezobrazna“ zbog delikventnog ponašanja i odbijanja da prihvate pravila. Smatra se da oko 5 % desetogodišnjaka ima porećemaj u ponašanju, pri čemu je broj dečaka veći nego broj devojčica i meri se razmerom četiri prema jedan“, zaključila je Ružica.
Na pitanje da li je u svom radnom iskustvu imala slučajeve da roditelji primete da imaju problematičnu decu i dođu da zatraže pomoć, psiholog Radović rekla je da je mnogo češća praksa da dolaze roditelji koji se susreću sa time da su njihova deca žrtve vršnjačkog nasilja.
Ipak, ukoliko neko od roditelja poželi da otvori oči i, barem posle ovog nemilog događaja pokuša što realinije da razume ličnost svog deteta, Ružica nam je dostavila spisak ponašanja koja ukazuju da je dete potencijalno problematično:
- Često odbijanje poslušnosti roditeljima ili drugim autoritetima
- Ponavljanje izostajanja sa nastave
- Sklonost korišćenju droga, uključujući cigarete i alkohol, u veoma ranom uzrastu
- Nedostatak empatije prema drugima
- Biti agresivan prema životinjama i drugim ljudima ili pokazati sadističko ponašanje uključujući maltretiranje i fizičko ili seksualno zlostavljanje
- Želja da započne fizičke obračune
- Upotreba oružja u fizičkim obračunima
- Često laganje
- Kriminalno ponašanje kao što je krađa, namerno paljenje vatre, provaljivanje u kuće i vandalizam
- Sklonost bežanju od kuće
- Suicidne tendencije – iako su ređe
“Na osnovu ovih ponašanja možemo proceniti da li dete ima neku vrstu poremećaja ili je pak slučaj da dete ima problem koji je za njega nerešiv i misli da je rešenje agresivno ponašanje, kao što se u ovom slučaju desilo. Veoma je važno da razumemo celokupnu sliku i sam život deteta i/ili dece koja imaju problem i da tretiramo svaki slučaj individualno što bi nam dalo pravu sliku i potencijalno rešenje za ovakve izazove u društvu“, zaključila je sagovornica.
Iako je ovo prvi slučaj koji se dogodio na prostoru naše države, ipak, pojava dece koja ubijaju nije nešto sa čime se svet susreće prvi put.
Kajl Alvud (9) je 2019. godine, u SAD, ubio petoro članova svoje porodice podmetnuvši požar u kući.
Endru Golden (11) je 1998. godine, u Arkanzasu, u školi ubio četvoro dece i jednog nastavnika.
Marselo Eduardo Bovo (13) je 2013. godine u Sao Paolu usmrtio četvoro ljudi nakon čega se ubio.
Politika i tragedija u Beogradu: Šta nam je važnije lajkovi ili ljudski životi?
Preuzmite android aplikaciju.
