Da li ste se ikada zapitali da li kozmetika koju koristite, proizvodi kojima čistite domaćinstvo, tiganji u kojima pripremate hranu i papirna ambalaža – sadrže hemikalije?
O tome odakle vrebaju opasne hemikalije, za RTS je govorila profesorka Aleksandra Buha Đorđević sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Izloženi smo svakodnevno stotinama, a nekada i hiljadama hemikalija. To je ono što je naša realnost u današnjem svetu. Međutim, jako je važno reći da su hemikalije potencijalno štetne. Što znači da, da li će ispoljiti neki štetni efekt u našem organizmu, zavisi od više nekih različitih faktora. Kao što su, recimo, količina hemikalije koju unesemo u organizam, put kojim je hemikalija ušla u organizam, opšte stanje našeg organizma, kao i period života u kome se nalazimo“, izjavila je profesorka Buha Đorđević.
Dodaje da sa skoro svakom hemikalijom, možemo postupati na način koji neće ugroziti naše zdravlje.
Kada je reč o količini koja može da ugrozi zdravlje, objašnjava da to zavisi od same hemikalije.
„Dakle, za neke su to vrlo male količine, za neke su to veće količine koje se teško mogu uneti u organizam. Ali to je ono što je, naravno, i predmet regulative i predmet mnogobrojnih naučnih studija“, dodaje prof. dr Buha Đorđević.
Govoreći o putevima ulaska hemikalija u naš organizam, doktorka navodi oralno unošenje – kada nešto, na primer, pojedemo ili popijemo, potom, inhalaciono, kada nešto udahnemo, unos putem kože, preko placente u fetus…
„Ono na šta bih prvo skrenula pažnju jeste da je jako važno da kozmetiku kupujemo na odgovarajućim mestima. Dakle, ona mora imati odgovarajuću oznaku. To znači da je prošla kontrolu naše države, i čim se nalazi i tako je obeleženo, da je prošla kontrolu, to znači da su sve hemikalije koje su u samoj kozmetici prisutne, da se nalaze u količinama koje se smatraju trenutno bezbednim. Zašto kažem trenutno? Zato što nauka uvek ide malo ispred regulative, što znači da neka nova naučna saznanja nam pokazuju da možda nešto što smo ranije mislili da je bezbedno, možda i nije toliko bezbedno i da treba možda neku regulativu pooštriti“, objašnjava.
S tim u vezi, gošća RTS-a savetuje da se vodootporna šminka ne koristi svakodnevno jer se u njoj nalaze, kako objašnjava – PFAS hemikalije, odnosno večne hemikalije koje mogu da prodru u organizam.
Bez aluminijuma i vodootporne šminke
„Mi sada već znamo da cela ta grupa PFAS hemikalija može ispoljiti štetne efekte u našem organizmu, ali to još uvek nije ušlo u regulativu. I zbog toga, ne u potpunosti, dakle za neke jeste, ali to je jedna velika grupa hemikalija, tako da nismo za sve, ne postoji regulativa za sve, za sve predstavnike te grupe. Tako da u tom smislu vodootpornu šminku ne bi trebalo koristiti svaki dan. Slična je situacija i sa aluminijumom koji se nalazi u antiperspirantima, to smo svakako svi čuli”, rekla je prof. dr Buha Đorđević.
„Postoje radovi koji pokazuju da se taj aluminijum koji koristimo kao antiperspirant može kasnije naći u tkivu dojke. Tako da ono što se sada preporučuje jeste da ga ne koristimo više od jedanput dnevno. Dakle, sasvim je dovoljno da ga ujutru stavimo i nema potrebe da se to kasnije dodatno nanosi”, pojasnila je.
Kada su u pitanju proizvodi za čišćenje domaćinstva, ono što je najvažnije jeste da se pridržavamo uputstava koje je dao proizvođač, savetuje profesorka: „Najvažnije je da se na pravi način zaštitimo. Dakle, sva zaštitna oprema koja se pominje u uputstvu mora da se koristi. U uputstvu proizvođača je bitno da ne mešamo različita sredstva za čišćenje jer to može dovesti do razvijanja nekih toksičnih gasova”.
Kada govorimo o papirnoj ambalaži, opet treba imati u vidu pomenute PFAS hemikalije, zato što veoma često na papirnoj ambalaži imamo taj sloj, prema rečima Buhe Đorđević, koji je zapravo otporan na masti i otporan na vodu ali iz njega te hemikalije mogu preći u hranu. Takođe, navodi, posude od teflona koje imaju oštećenja, ne treba koristiti.
Bezbedno čuvanje hrane
Preporuka je da se hrana čuva u staklenim posudama, jer, kada je u pitanju plastika, postoji opasnost da izvesne kemikalije, poput bisfenola, iz plastike pređu u hranu.
„I to će se naročito desiti ako ne spremimo hranu na odgovarajući način, odnosno ako recimo plastiku koristimo za pripremu i podgrevanje hrane u mikrotalasnoj pećnici, to nikada ne bi smelo da se radi. A što se tiče one plastike u kojoj čuvamo hranu, one isto nikada ne bi smele da se izlažu visokim temperaturama”, kaže prof. Buha Đorđević, i dodaje da je nerđajući čelik nešto što se najviše savetuje.
Istraživanja su pokazala da, kada su hemikalije u pitanju, gotovo da ne postoji organ na koji oni ne mogu da utiču.
„Mogu i izazvati efekte na naš imunski sistem, mogu i izazvati efekte na naš kardiovaskularni sistem. Jako se mnogo priča u poslednje vreme o tzv. endokrinim ometačima, odnosno o hemikalijama koje deluju na endokrini sistem, pa između ostalog i na reproduktivni sistem. Neka novija naučna istraživanja pokazala su da imamo značajan pad broja spermatozoida u opštoj populaciji, kada se to gleda na globalnom nivou. Tako da, hemikalije u organizmu kada se nađu, opet kažem, u zavisnosti od doze, u zavisnosti od perioda i trenutka života kada se u organizmu nađu, mogu i izazvati toksične efekte”, ističe doktorka.
Najosetljiviji periodi života – fetalni razvoj i period ranog detinjstva, zahtevaju da se u periodu trudnoće i kasnije, u periodu dojenja i nekoliko prvih godina deteta, povede računa o izloženosti hemikalijama.
„Imamo 126 hemikalija koje prema Međunarodnoj asocijaciji za istraživanje karcinoma klasifikujemo kao humane kancerogene. To znači da su istraživanja pokazala, odnosno da postoji dovoljno studija na ljudima, koje su pokazale da se izloženost tim hemikalijama može dovesti u vezu sa karcinomom. Među takvim supstancama je recimo duvanski dim. Dakle, sada bez dvojbe znamo da duvanski dim u sebi sadrži kancerogene agense i da pušenje može izazvati karcinom. Opet, to što je nešto kancerogeno i što je svrstano u prvu grupu karcinogena ne znači nužno da će kod svake osobe izazvati karcinom, naravno. Ali ono što je svakako nešto što se preporučuje jeste da takve supstance i takve hemikalije imamo što manje i da smo im što manje izloženi”, objasnila je sagovornica.
Konstatujući da je život bez hemikalija inkompatibilan sa savremenim načinom života i da smo im svi izloženi, Buha Đorđević kaže da sa jedne strane imamo put regulative koja se trudi da u skladu sa naučnim i novim saznanjima modifikuje svoje neke vrednosti i pooštri mere kada je potrebno, a sa druge strane je – lični izbor.
„Možemo da se zaštitimo i tako što ćemo manje koristiti plastiku pre svega, tako što ćemo održavati stalnu higijenu doma. Usisavanje prašine je jako važno budući da u prašini u samim našim domovima veoma često imamo jako puno hemikalija, posebno prašine ima oko električnih uređaja, i da ne koristimo teflon ako ne moramo”, zaključila je prof. dr Buha Đorđević.
Preuzmite android aplikaciju.
