Нови Сад бисмо ускоро могли да назовемо градом “на два точка“, јер се све више грађана опредељује за бицикл као основно превозно средство.
Међутим, поставља се питање да ли Новосађани мотивацију за ово “прешалтавање“ на здравије навике, проналазе на правим местима, те колико се труде да, заправо, буду физички активни?
Данас је највећа мотивација за седање на бицикл избегавање непотребне гужве у саобраћају и, на први поглед, вечно тражење паркинг места.
Чињеница је да, у овом савременом свету, сви негде јуримо, иако не знамо ни куда смо пошли. И то је добро, јер од два зла бирамо мање, па уместо седења опредељујемо се за верглање, куд год нас пут однесе.
Да ли нас три пута заверглана педала на путу до омиљене пекаре може учини спортски освешћенијом особом од, рецимо, неких других становника наше државе, где тренд бициклизма није толико заживео?
Наравно да не! Из тог разлога “циклопоклоњење“ које је завладало улицама Града након што су нам коначно уређене бициклистичке стазе, само је једна сићушна капљица у мору навика које наши суграђани гаје, или би барем требало да почну да узгајају.
На крају дана, колико год се трудили и којем год превозном средству прибегли, од интернета и његовог утицаја не можемо побећи.
Поучени старом добром: “Ако не можеш да их победиш, придружи им се!“, наши суграђани, па чак и они изразито носталгични, којима пође суза сваки пут када неко уместо папирне новине посети интернет портал у потрази за вестима, почели су да користе све бенефите друштвених мрежа како би радили на себи.
Уколико су интернетске статистике, неким чудом и истините, скоро сваки трећи мушкарац у нашем Граду, на свом Instagram налогу прати странице са фитнес саветима, док, пазите ово, скоро свака друга Новосађанка прати неку фитнес инфлуенсерку сањајући да једног дана има њене облине.
Тада долазимо до две могуће реакције. Депримирања и лечења депресије касним сатима у ‘’McDrive’’-у, или изненадног буђења свести и покретања на акцију.
Знате како ми Новосађани често волимо да кажемо да смо лепши, паметнији и бољи од других? Е па овога пута нам, уколико занемарите понекад оправдану уображеност, морате признати да се, ако ништа друго, можемо назвати становницима града “активних“ људи.
Да, заправо, јесмо активни поред све израженијег тренда бициклизма, показују и новоотворени тренинг центри, који и поред ширења својих капацитета још увек не могу да испуне све потребе које наши суграђани поставе пред њих.
Географска близина Фрушке горе, такође, је један од погодних ресурса за развијање здравих навика, али одлука је увек на вама: Да ли ћемо у национални парк ићи да освајамо пешачке руте, или да печемо роштиљ и пијемо пиво?
Добри су и роштиљ и пиво, да не дође до забуне, али када умемо да направимо баланс.
Новосађани су познати по томе да су радознали. Једноставно, када кренемо путем тог “новог“, здравијег, живота, у глави нам се појави прегршт питања на која не знамо где да добијемо одговоре.
У таквим ситуацијама нам се, као светло на крају тунела, појаве друштвене мреже и много самопрокламованих тренера који, разуме се, имају баш оно што нам треба. Ту, опет, долазимо до великог теста наше интелигенције, где морамо да препознамо шта је од обиља информација које нам се нуде заправо корисно и истинито, а шта шарена маркетинг лажа.
Да ли сте свесни да живите у граду у којем се налази једно од највећих образовних средишта у целој Централној Европи?
Према подацима Републичког завода за статистику из пописа становништа 2011. године у Србији само 11% људи има завршен факултет. Погодно је и споменути да је већина од тих 11% факултет завршила управо у Новом Саду, а многи од њих су ту остали да живе и раде.
То значи да у нашем окружењу имамо велики број врхунски образованих професора физичког васпитања, који увек могу да нас посаветују и усмере када је наша физичка спремност и активност у питању.
Ми требамо само једно, да почнемо да користимо ресурсе које нам живот у овом предивном граду нуди.
Према статистикама Светске здравствене организације, становници Србије седе у просеку око пет сати дневно.
Савремено доба довело је до веће експлоатације знања, а мањег коришћења физичке снаге, те је већина послова од којих Новосађани зарађују за праче хлеба, седентарног типа.
Ипак, седентарни тренд не важи само за наш Град, већ за читав регион, Европу, а када мало шире сагледамо и свет. Због тога је веома важно радити на својој физичкој спремности и не допустити да нам једина физичка активност у току дана буде она када, у тржном центру, идемо од радње до радње не бисмо ли прошли јефтиније.
Како бисмо најбоље ослушнули такт Новог Сада, одлучили смо да информације потражимо “на терену“, те разговарамо са неким ко се свакодневно сусреће са изазовима које доносе јутра у којима Новосађани устану и преломе да је време да се окрене нови лист и живи здравије!
Дипломираног професора физичког васпитања Ђорђа Вулина, тренутно запосленог у једном од водећих новосадских фитнес центара, питали смо да ли се често сусреће са клијентима којима седење прави проблем и колико се то лако може исправити?
Он је истакао како ради са великим бројем стручњака из ИТ сектора, економије и других занимања која подразумевају мање кретања, те да већ постоји одређен шаблон бола који може да се примети, а којем је узрок седење.
“Проблем је једноставно исправити, али не и лако! Сви знамо шта је добро за нас, а шта не, али то не зависи увек од нас самих. Требало би да дневно пешачите (барем 7,8 хиљада корака за почетак), на послу правите кратке паузе за вежбе дисања, мобилност и истезање (не одузму вам више од десетак минута), намерно се паркирајте даље од посла, обратите пажњу на висину и квалитет столице, укључите тренинг снаге итд…“, саветовао је Ђорђе.
Навео је да је највећа проблематика, заправо, то што се Новосађани са оваквим типом проблема за промене, обично, одлучују када болови постану озбиљни и почну да ремете нормално функционисање у свакодневном животу.
View this post on Instagram
Занимало нас је и, ко је од наших суграђана активнији и доследнији активном начину живота?
Он се нашалио и рекао да би поштен одговор био подједанко, али да са аспекта доследности благу предност даје лепшем полу.
Посведочио је да жене обично долазе на групне тренинге у току читаве године, док се код мушкараца, ипак, јавља мали тренд кампањског вежбања, пре и после лета, или пре и после празника.
“Оно што свему томе јесте мали трн у оку је дефинитивно разлог рада на себи који све више има, искључиво, естетску ноту. Маркетинг, трендови, друштвене мреже и идеализовање спољашњих естетских атрибута као примарних доводе до тога да се врло утабаним путем скреће од примарног циља, односно здравља. Надајмо се да се само ради о још једном од трендова – јер су пролазни.“, закључио је Ђорђе.
Који год мотиви да покрећу наше суграђане, уколико овако наставимо, можда смо на добром путу да, сваким даном све више, једни другима будимо свест о важности “активног“ начина живота.
Редовна умерена физичка активност као што је вожња бицикла и шетња, не само да чини да будете здравији већ и да се осећате срећније.
Барем у нашем Граду имате штошта за видети приликом шетње, а уколико се још мало наоружате неким историјским чињеницама, сваки обилазак центра и периферије Града биће вам другачије и ново искуство.
Преузмите андроид апликацију.
