Neki ljudi će samo staviti šargarepu u sokovnik, bez prethodnog pranja, dok će drugi dobro oprati čak i pomorandže. Koji je način ispravan? Kao i kod većine drugih stvari, zlatna sredina je najbolja pri pranju voća i povrća.
Često se pogrešno misli da je smisao pranja hrane da se nosi sa nataloženim pesticidima, kao što su sjajni sloj na jabukama ili bele tačke na pomorandžama. Ali u stvari, količina pesticida pronađena na poljoprivrednim proizvodima je uglavnom u dozvoljenim granicama (iako to može zavisiti od same hrane i da li je uvezena iz daleke zemlje). Patogeni mikroorganizmi su veći problem – mogu biti bakterije, virusi ili paraziti.
Šta se dešava kada jedemo zaraženo voće i povrće?
Mikroorganizmi koji se nalaze u vašoj svežoj hrani mogu izazvati mnoge stvari, od blagog bola u stomaku do ekstremnog, pa čak i smrti! Da li ste čuli za salmonelu, E. koli, listeriju ili hepatitis A? Ovo su samo neke od mogućih posledica, a neke od njih vas zaista mogu ozbiljno razboleti. Pranje pre konzumiranja i pripreme poljoprivrednih namirnica je jednostavna praksa kojom možete smanjiti rizike od svih ovih bolesti.
Kako efikasno oprati voće i povrće?
Poljoprivredne proizvode je najbolje oprati pre upotrebe (ne kada ih donesemo iz prodavnice) za šta je dovoljan mlaz hladne vode. Voće i povrće sa mekom korom može se lagano trljati, a sa tvrđom korom lagano (odnedavno su se na tržištu pojavile posebne četke za čišćenje voća i povrća). Treba napomenuti da voće sa nejestivom korom (narandže, banane, avokado, dinje) takođe treba oprati, ali ih nije potrebno rendati ili nešto slično. Razlog za to, iako se na prvi pogled čini nepotrebnim leži u činjenici da bakterije i druge mikroskopske pretnje mogu preći sa spoljašnje strane kore na deo voća koji zaista jedemo.
Nakon kuvanja prazničnog ručka, otklonite mirise uz pomoć nekoliko namirnica
Preuzmite android aplikaciju.
