У сусрету првој полуфиналној вечери музичког такмичења Евросонг за овогодишњу најбољу песму, спекулације о могућој победи овогодишњих такмичара увелико трају, и кладионице, као и критичари широм Европе, дају своје прогнозе о победнику. Међутим, историјски гледано, колико заиста ова култна европска манифестација испуњава своју сврху, а колико је намеће глобална политика?
Позадина стварања – пројекат Евросонг
Музичко такмичење за песму Евровизије као идеја рађа се 1955. године по узору на омање музичке фестивале у Европи, превасходно на музички фестивал у Санрему. Не одмах имајући садржај какав ми данас познајемо, Евросонг је настао као пројекат јавних сервиса Европске радио-дифузне уније (ЕРУ) која је основана шест година пре одржавања музичког такмичења Евросонг.
И Европска радио-дифузна унија и Евросонг настали су иницијативом водећих европских земаља, са разликом да је ЕРУ одмах по формирању укључила 23 земље у унију, док је Евросонг као пројекат ЕРУ, по формирању укључивао само земље осниваче Евросонга – Холандију, Швајцарску, Белгију, Немачку, Француску, Луксембург и Италију. Следеће године, 1957., овој тада омањој европској музичкој манифестацији придошле су још три земље, чланице ЕРУ, Велика Британија, Данска и Аустрија. Након тога, број учесника у такмичењу за најбољу песму Европе само се ширио, под условом да је свака нова држава – учесник, већ члан Европске радио-дифузне уније.
Оснивање различитих заједничких формата у оквиру истог “европског крова” – земаља Европе, мисао је која је своје главна остварења доживела након Другог Светског рата. Четрдесетих година 20. века помно су се разматрале идеје о присједињавању земаља на Европском тлу путем отворене економије међу чланицама, различитих платофрми и манифестација које би једну заједничку идеју могле спроводити у свим земљама Уније.
Тако се родио Савет Европе 1949. године, Европска заједница за угаљ и челик 1952., Европска економска заједница 1957., Европска заједница за атомску енергију 1958. и крајња инстанца Европска Унија 1992. године.
Шта је циљ и где је ту Евросонг?
За разлику од претходно наведених организација, Евросонг као манифестација забавног карактера треба да такмичаре, баш као и гледаоце окупи око највеће музичке манифестације у свету са циљем музичко-националног промовисања. Песма Евросонга треба да истакне појединца и групу, као и државу из које долазе, док победничка песма и њена земља постају домаћини следећег Евросонга.
Према првим плановима о оснивању овог европског такмичања па и свих других организација на тлу Европе који су имали за поенту умрежавање и стварање легитимне наддржавне организације – Европске Уније, а у томе и спровођење водећих послератних циљева педесетих година 20. века – збилажавање чланица и земаља Европе, као и њихова одбрана и безбедносна политика, објашњава карактер и стварање оваквог програма такмичења. Међутим, политика вођена заједничким циљевима европских земаља може да делује и преко својих организација и институција и да, и тиме, пошаље одређену политичку поруку.
Поставља се питање, да ли је онда Евросонг, обзиром на његово оснивање и то што је директан пројекат земаља, касније дефинисане као земље ЕУ, чисто концепт забавног и културног карактера или је пак и политички обојен?
Контекст победничке песме на такмичењу Евросонг
Традиција такмичења за песму Евросонга дуга је сада већ 66 година. За тих 66 година одржавања ове манифестације, бројни музички таленти су откривени, понајвише још уколико су и победничке песме. Избор за победничку песму добија се рангирањем извођача по броју бодова. Бодови се добијају гласовима публике и жирија из сваке од земаља учесница. До сада у пракси су победу однеле већину од држава учесница.
Последица политизације овог такмичења често се испољава управо у избору победничке песме. Није спорно, али се мистификује узрочно-последични однос између одређеног избора за победничку песму и глобалног дешавања. Проблемска ситуација ове манифестације је сада постала и репутација која прати ово такмичење, односно да је избор за најбољу песму Евросонга попут “некаквог умиривања” за страдалнике.
Пример таквих дешавања јесте победа музичке групе Рива 1989. године која је представљала тадашњу СФРЈ. Предвиђање распада и додела титуле победника на такмичењу за најбољу песму Евровизије требала је да умири бројне народе тадашње СФРЈ.
Чин гласања за победничку песму често је окрактерисан као политички чин. Унапред схематизовано и уиграно, готово се може предвидети која држава ће добити максимални број бодова и тиме се стиче утисак да је гласање заправо гласање о државама, а не о песмама.
У новијој историји Евросонг је показао тенденцију да идеје које треба европеизовати, такође могу лакше спровести кроз овај тип такмичења. Пример за то је победа аустријског извођача Томаса Нувирта познатог као Кончита Вурст 2014. године.
Ових дана, пред само такмичење, а услед дешавања у Украјини, светска мантра је опклада на Украјину за победничку песму овогодишњег такмичења. И ако је западни свет, већ уделио Украјини победу 2016. године са наративом који би ову причу заокружио, немогуће је донети закључак који би са сигурношћу потврдио да ће Украјина однети победу на овогодишњем такмичењу, као ни то да је ова манифестација политизована.
Оно што ову манифестацију нужно спутава, а негде је и обликује, поред тога што је одличан концепт забавног програма за учеснике и гледаоце, јесте матрица понашања која је ипак неодвојена од њене матичне постојбине – европске организације. Премда би такмичење за песму Евровизије требало бити искључиво музичког и неутралног карактера, повремено струјање и одступање са неутралног терена постаје видљивије услед политичких дешавања.
До коначног суда, ипак би требало сачекати финално вече и проглашење овогодишњег победника Евросонга.
Преузмите андроид апликацију.
