Сунце је данас извор енергије и гравитације на Земљи, али, једног дана, управо оно ће изазвати пропаст наше планете.
Како централна звезда нашег система буде старила, њен животни циклус довешће до тога да разори наш „плави кликер“, пише LiveScience.
Колико времена Земља има пре него што је Сунце прогута? Очекивано време смрти: за неколико милијарди година. Међутим, живот на Земљи нестаће много, много пре тога.
Земља ће постати немогућа за живот већине организама већ за око 1,3 милијарде година због природне еволуције Сунца, проценили су стручњаци за LiveScience.
Крај живота наше планете неодвојив је од еволуције Сунца.
„Земља има вероватно 4,5 милијарди година пре него што Сунце постане велики, црвени џин и прогута нашу планету“, рекао је Рави Копарапу, планетарни научник Свемирског центра Годар при НАСА.
Црвени џинови настају у финалним фазама стеларне еволуције, када звезда остане без водоника као горива за нуклеарну фузију и почне да умире, наводи Европска свемирска агенција.
Једном кад фузија престане, гравитација почиње да води главну реч. Хелијумско језгро почеће да се комперсује под утицајем гравитације, а то ће дићи температуру. Скок у температури довешће до тога да се спољни слој плазме Сунца драматично рашири.
„Сунце ће натећи најмање до величине Земљине орбите“, рекао је Копарапу.
Судбина Земље и живота на њој
Али Земља највероватније неће издржати до тих 4,5 милијарди година. А и то свакако не би била Земља какву данас знамо.
„Није неопходно да дочекамо спољне слојеве Сунца да стигну до Земље. Планета ће постати преврућа много пре него што се наша звезда трансформише у црвеног џина. Како Сунце буде дизало температуру, тако ће океани испарити, временом ће нестати и атмосфера, а онда ће удари Сунчеве гравитације раскомадати Земљу“, објаснио је Копарапу.
„За отприлике 1,3 милијарде година људи неће бити у могућности да физиолошки опстану на Земљи због све врелијих и влажнијих услова. Океани би могли да испаре већ за око 2 милијарде година, када светлост Сунца буде 20 одсто јача него данас“, додао је он.
Неке врсте живота могле би можда да опстану у тим условима, одређене врсте екстремофила, али не и људи, наглашава.
Температура „влажне сијалице“
„Људима и свим врстама сложених организама потребно је много тога за опстанак. Примера ради, код људи скок телесне температуре за само 3,3 степена може да буде опасан по живот“, рекао је Родолфо Гарсија, докторанд астрономије и астробиологије на Универзитету у Вашингтону.
Копарапу додаје да је такозвана температура влажне сијалице, комбинација високе температуре, влажности, ветра… када људско тело више не може да се охлади знојењем, може бити смртоносна већ на 30 степени.
„Када је реч о људском животу, већ следећих 100 година биће веома интересантно“, рекао је он.
Новосадски универзитет све боље рангиран на листама најбољих светских универзитета
Преузмите андроид апликацију.
