Хектар сетве пшенице ратаре ће ове јесени коштати 140.750 динара, односно 81.093 динара по јутру, показује најновија рачуница Аграрне коморе пољопривредних произвођача Србије (АКППС). Oво је износ уколико се узме да ће ратари плаћати дизел по субвенционисаној цени од 180 динара по литру.
Како је рекао Ненад Манић, председник АКППС ови трошкови су за 26,3 одсто виши него прошле јесени. Он напомиње и да су цене пољопривредних производа расле од тада и онај ко се озбиљно бави пољопривредом, неће размишљати да ли ће радити како треба, односно обавити све радње које су потребне. Ту посебно мисли на набавку ђубрива јер је „прошло време када се о пшеници размишљало без употребе хемије”.
„Очекујемо и даљи раст цена житарица и других пољопривредних производа због дешавања у Украјини. То иде наруку пољопривредницима али и држави која постиже самодовољност“ наглашава Манић.
Према извештају АКППС-а, ратарима ће ове године бити потребно 9.310 динара за орање по хектару, за „сетвоспремирање” 2.920, растурање вештачког ђубрива 1.920, сетву пшенице 4.480, вештачко ђубриво НПК 38.230 динара и семе пшенице 22.500. Каже да су цене машинских радова преузете из ценовника Задружног савеза а у цену сетве ушао је и закуп ораница што је највећи трошак пољопривредницима, јер по хектару закуп туђих њива кошта 500 евра, односно 61.360 динара.
„Ова цена закупа односи се углавном на јужни Банат. У другим деловима је јефтиније, али треба рећи и да ти пољопривредници теже обрађују земљиште и имају мање приносе, па се своди на слично“ наводи он. Додаје да је у међувремену могуће очекивати раст цена семена и евентуално вештачког ђубрива.
„Исто тако ће се у наредном периоду то одразити и на цену пшенице тако да ће ратари сигурно имати рачуницу“ напомиње Манић.
Пшеница је прошле јесени била посејана на 630.000 хектара, што је више него у 2020. години и за ову културу су се пољопривредници одлучивали јер је постизала добро цене.
Што се тиче овогодишњих сетвених површина очекују да ће оне бити исте као и прошле године, с неким малим променама.
„И поред оволиких улагања озбиљни произвођачи неће оклевати. Сматрам да они мали, који се пољопривредом баве из хобија, у оваквим околностима треба да полако размишљају да изађу из ове производње или се преоријентишу на воћарство и повртарство“ сматра Манић.
Према његовим речима њима су трошкови увек већи, раде с мањим машинама, уситњене су им парцеле, троше више горива на сваку операцију.
Под великим, озбиљним произвођачима подразумева оне који обрађују 200 хектара који успевају да обнове механизацију и буду конкурентни на тржишту. Није озбиљан онај који користи застареле машине.
Напомиње да озбиљан пољопривредник обнови механизацију углавном за 10 година, чак и раније. Она је изузетно скупа, али у овом моменту држава за куповину даје повраћај и до 50 одсто. У суштини, поента је смањивати трошкове производње, а то може само са добрим машинама. Треба по сваку цену размишљати о заливним системима и таква пољопривреда има будућност.
Преузмите андроид апликацију.
