Републички завод за статистику недавно је објавио анкету о радној снази у којој је истакао да је стопа незапослености у Србији у другом кварталу ове године била 8,9 одсто, односно да је мања за 2,2 процента у односу на исти период лане. Незапосленост је смањена за 64.800, односно за 18,4 одсто, у поређењу с другим тромесечјем 2021, што је, како је касније појаснио и председник Србије, „историјски најнижа незапосленост”.
Да ниска стопа незапослености аутоматски не значи и већу запосленост, подсећа Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији.
„Ниска стопа је добра вест, али не толико добра како на први поглед изгледа, јер иза ње стоји неколико чинилаца од којих неки нису баш охрабрујући. Ми смо друштво старих, где се број пензионера повећава, а то и те како олакшава питања запошљавања и обара стопу незапослености. Други чинилац је одлазак једног броја наших претендената на радна места у иностранство, што такође смањује притисак на постојећа радна места. Боље би било да тај фактор не делује, али кад већ делује, онда он има и позитивну, додуше ситнију последицу, а то је да обара тражњу за радним местима, то јест смањује стопу незапослености“ набраја проф. Маџар и додаје да постоји и трећи фактор, а то су јавна предузећа која запошљавају много више људи него што је потребно.
„То је лоша страна наша привреде. Запослени су многи који не треба да буду запослени. Када би јавни сектор смањио број службеника и свео запосленост на примерен ниво, онда би број незапослених био свакако већи“ закључује проф. Маџар.
Ипак, и у политици запошљавања постоје неке ствари које су неповољне, које слику о ниској стопи незапослености релативизују и на њу бацају сенку.
„Већем запошљавању доприносе и стране директне инвестиције које су махом субвенционисане. Та радна места су скупа, има случајева да се по једном радном месту плаћа и до 10.000 евра“ подсећа он.
Да у Србији има мање људи него пре неколико деценија, што такође утиче на слику о тржишту рада, истиче Љубодраг Савић, проф. са Економског факултета у Београду.
„Рађа се мање деце, па је тако, рецимо, осамдесетих година прошлог века обухват првака био око 130.000, а сада их је око 60.000. Дакле, имамо мањи прилив нових људи, а и постојећи нам одлазе из земље, па самим тим то утиче на слику о незапослености. Власт ипак увек говори о историјским резултатима. Иако не желим да доведем у питање чињеницу да доста људи у Србији данас има посао, говорити о златном добу је бескорисно. Јер, да је боље, јесте боље, али да је баш толико добро, није“ концизан је проф. Савић.
Преузмите андроид апликацију.
