Žetva pšenice u Srbiji, jedna od ranijih u poslednjih nekoliko godina, uveliko traje.
Među prvim ratarima koji su izašli na njive jesu oni iz južnog Banata koji su nedavno izjavili da očekuju prosečan prinos žita, od oko pet tona po hektaru, ali su zarade još neizvesne jer je zbog vremenskih neprilika utrošeno više đubriva da bi se sačuvao kvalitet zrna.
Istovremeno, olujne kiše poplave ometaju žetvu u Evropskoj uniji – tržište je „nervozno” i beleži rast cene pšenice, ali ne zadugo, piše „Agroinfonet”.
U Francuskoj, koja je najveći proizvođač pšenice u Evropi, kiše i oluje sprečavaju žetvu. Sve je veća zabrinutost ratara za prinos i kvalitet zrna, što koriste trgovci i traže način da profitiraju.
Međutim, u Rusiji je došlo do poboljšanja uslova za prinos pšenice – rod možda ne bude samo 80 miliona tona kako je ranije prognozirano. To će ublažiti lošiju žetvu u EU, što znači i više pšenice na svetskom tržištu.
„Cena pšenice prati svetski trend rasta, vesti iz Ukrajine i Rusije uznemiravaju trgovce, ali cena žita neće spektakularno porasti na jesen“ navodi ovaj portal predviđanja koja ne idu naruku ratarima u Evropi pa tako i Srbiji.
Kakve se zarade ove godine mogu očekivati u ratarstvu i ima li izgleda da budu veće nego prošle sezone kada proizvođači nisu bili preterano zadovoljni?
Ako je suditi po poslednjim dešavanjima na domaćoj berzi, situacija bi manje-više mogla da bude slična.
Protekle sedmice na Novosadskoj berzi zaključen je prvi ugovor za pšenicu rod 2024. godine, ali je cele nedelje bio primetan cenovni raskorak između ponude i tražnje, koji je otežavao zaključenje berzanskih ugovora. Pšenica novog roda prometovana je u rasponu od 20,5 do 21,5 dinara po kilogramu, što se gotovo u dinar podudara s prošlogodišnjim berzanskim cenama žita sredinom jula.
Kina nudi povlastice nemačkim proizvođačima automobila da izbegne takse na e-vozila
Preuzmite android aplikaciju.
