Kolike su šanse da ćete zatrudneti sa 25, a kolike sa 35 godina?

Surova je ironija da onda kada žene biološki mogu najlakše da zatrudne i rode bebu, mnoge nisu ni izbliza zainteresovane za to. Mnoge žene ne shvataju u kojoj meri im vreme ne ide u prilog kada je o plodnosti reč: istraživanje rađeno na hiljadu žena između 18 i 40 godina u Sjedinjenim Državama pokazalo je da 20 odsto nije svesno uticaja starosti na njihovu plodnost.

„Prosečne godine u kojima žene žele da zatrudne stalno se povećavaju“, kaže Tarun Jain, reproduktivni endokrinolog i medicinski direktor Centra za plodnost i reproduktivnu medicinu u Nortvestern Medicinu u Čikagu.

Često onda kada su najplodnije, žene su opravdano fokusirane na svoje karijere i/ili nisu spremne da se vežu za partnera.

„Mnoge žene se iskreno iznenade kada saznaju koliko plodnost opada sa godinama“, kaže Jain. Kako žene stare, dodaje on, „plodnost opada, stopa pobačaja raste, urođene mane kod poloda rastu. Sve je bolnije što žena postaje starija.“

Prema Američkom koledžu akušera i ginekologa, sposobnost žene da zatrudni je na vrhuncu između kasnih tinejdžerskih i kasnih 20-ih godina.

Oko 30. godine plodnost žene počinje da opada, a nakon 35. stopa pada se ubrzava. Pre 30. godine, žene imaju 85 odsto šanse da zatrudne u roku od godinu dana; sa 30, te šanse padaju na 75 procenata; a sa 35 godina šansa pada na 66 odsto, pokazalo je istraživanje. Sa 40 godina, žena ima samo 44 odsto šanse da zatrudni u roku od 12 meseci.

Šta uzrokuje smanjenje plodnosti?

Za razliku od muškarca, koji mogu da proizvedu novu količinu sperme svaka 72 dana, žene se rađaju sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati – otprilike jedan do dva miliona – u jajnicima.

Ovaj iznos opada na između 300.000 i 500.000 u pubertetu i odatle nastavlja svoju silaznu putanju. Tokom godina, s menstruacijom, žene gube jajne ćelije svakog meseca. „Mnoge žene misle da gube jednu po jednu jajnu ćeliju, ali to je zapravo od 10 do 20 mesečno“, kaže Jain.

Kada se zrela jajna ćelija tokom ovulacije oslobodi iz jajnika, sledi period od 12 do 24 sata kada može da se oplodi spermom. „Ostale jajne ćelije odumiru kroz proces koji se zove apoptoza“, objašnjava Jain.

Kada žena napuni 37 godina, broj jajnih ćelija je smanjen na 25.000, a sa 51. u njenim jajnicima ostaje najviše hiljadu jajnih ćelija.

„To je deo starenja — kako starimo, dobijamo bore i naš metabolizam se usporava, i nastavljamo da gubimo jajne ćelije“, kaže Kejt Bajron, ginekološkinja sa Državnog univerziteta Ohajo.

Međutim, ne radi se samo o brojevima. Radi se i o kvalitetu. Do 45. ili 50. godine, većina jajnih ćelija koje ostaju u jajnicima su hromozomski abnormalne, kaže Džozef Hil, reproduktivni endokrinolog i specijalista za plodnost u Centru za plodnost Nove Engleske koji ima klinike u Masačusetsu, Nju Hempširu i Mejnu.

„Većina hromozomski abnormalnih jajnih ćelija ne dozvoljava oplodnju. Od onih koje to dozvole, većina se ne razvija u embrione koji bi mogli da se implantiraju u matericu. Od onih u koje se implantiraju u matericu, 70 odsto se izgubi pobačajem u prvih 11 nedelja.“

Broj hromozomski normalnih jajnih ćelija kod žena opada sa godinama, primećuje Sandra En Karson, bivša predsednica Američkog društva za reproduktivnu medicinu.

Kako starite, imate veći broj genetski abnormalnih jajnih ćelija, a svakog meseca nakon ovulacije sve veći procenat abnormalnih jajnih ćelija ostaje u rezervi.

S druge strane, na mušku plodnost ne utiče starost. Kvalitet sperme se, istina je, pomalo pogoršava ali muškaraci u suštini mogu da proizvedu novu količinu sperme svaka dva i po meseca.

Prema Američkom društvu za reproduktivnu medicinu „ne postoji maksimalna starost u kojoj muškarac ne može da bude otac.“

„To je tako nepravedno – kako stare muškarci često imaju problema sa erekcijom, ali njihova plodnost se ne menja mnogo, dok libido žena ima tendenciju da raste, ali su manje plodne“, kaže Karsonova.

Pored hronološke starosti i genetski faktori mogu da utiču na brzinu odumiranja jajnih ćelija kod žene.

„Rezerva jajnih ćelija kod nekih žena opada brže nego kod drugih“, primećuje Jain. „Verovatno postoji neka vrsta biološkog programiranja koja je vezana za to. S druge strane, dodaje, „materica ne stari – samo jajnici, zbog čega može da dođe do trudnoće kod starijih žena koje koriste jajnu ćeliju donora“.

Uz sve to i načina života, odnosno izloženost toksinima iz životne sredine (uključujući pesticide i hemikalije u plastici kao što je bisfenol A), i određena medicinska stanja mogu uticati na kvalitet jajnih ćelija. „Dok stare, kod žena i faktori načina života štete jajnim ćelijama“, kaže Karsonova.

Što se životnog stila tiče, pušenje je toksično za jajne ćelije i prerano ih oštećuje, zbog čega žene pušači često prolaze kroz menopauzu ranije nego one koje ne puše, primećuje Hil.

Studija iz 2022. godine otkrila je da žene koje puše više od 10 cigareta dnevno ili cigarete puše godinama, imaju veći rizik od smanjenja rezervi jajnih ćelija (količina i kvalitet jajnih ćelija je niži od očekivanog za njenu dob).

Studija BMJ-a iz 2016. godine otkrila je da su žene, starosti od 21 do 45 godina, koje su konzumirale prekomerne količine alkohola – otprilike 14 ili više pića nedeljno – imale 18 procenata smanjene šanse da zatrudne za godinu dana.

Takođe, gojaznost može negativno da utiče na plodnost žene. „Sa viškom kilograma dolazi do upalne reakcije koja može uticati na kvalitet jajnih ćelija“, objašnjava Hil.

Drugi faktori koji nisu povezani sa kvalitetom jajnih ćelija takođe mogu ugroziti plodnost kod žena. Istorija određenih polno prenosivih infekcija, kao što su hlamidija ili gonoreja, može da dovede do začepljenje jajovoda ili ožiljke na jajovodima koji mogu da smanje plodnost kod žena, primećuje Bajronova. Zato je važno koristiti kondome, kažu stručnjaci.

Hormonski poremećaji koji ometaju ovulaciju takođe mogu da ugroze plodnost. Sindrom policističnih jajnika, naročito u kombinaciji sa prekomernom telesnom težinom i(li) insulinskom rezistencijom – može izazvati probleme sa plodnošću. Isto važi i za endometriozu. Ako je žena primala hemoterapiju ili zračenje karlice kao deo lečenja karcinoma, te intervencije mogu da utiču na jajnike, napominje Jain.

„Mnoge žene ne razumeju da na plodnost utiče više faktora“, kaže Bajronova. Kada je u pitanju zdravlje jajnih ćelija, starenje nanosi najteži udarac plodnosti žene, zbog čega je važno razmisliti i planirati trudnoću u vremenskom okviru do 35. godine, kaže Bajronova. „Vreme je od suštinskog značaja.“

„Ako možete, pokušajte da zatrudnite pre 35. godine, a ako ne možete, razmislite o zamrzavanju jajnih ćelija“, savetuje Karsonova. Na taj način će zdravlje vaših jajnih ćelija bukvalno biti zamrznuto u vremenu, pa u suštini možete sami sebi da budete donator jajnih ćelija u kasnijem dobu.