Pravoslavna nova godina ili Srpska nova godina, kako je još narod naziva, dočekuje se 13. januara u ponoć, a proslavlja 14. januara. U pravoslavnom svetu na taj dan obeležava se i krsna slava Sveti Vasilije i praznik Mali Božić.
Kao većina pravoslavnih praznika i ovaj je karakterističan zbog raznih običaja, koji se ispunjavaju uoči i na dan praznika.
Uoči Nove godine, prema narodnim običajima, priprema se svečana večera. Domaćini zajedno sa gostima, prijateljima i rodbinom čekaju ponoć uz veselje i pesmu. Tačno u ponoć, svi se ljube i čestitaju jedni drugima dolazak Nove godine sa željama za dug život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Na sam dan Nove godine, odlazi se u crkvu, a zatim sledi svečani ručak.
Srpska pravoslavna crkva obeležava ovaj praznik služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu. Kod kuće se 14. januara priprema svečarska trpeza. Na trpezu se iznosi ono što je još u jesen spremljeno za zimu – pršuta, slanina, kavurma, čvarci, švargla, kobasice, kajmak, mladi i prevreli sir, vruće pogače, proja, turšija, kiseli kupus, strugana rotkva i ajvar.
Glavno jelo je pečenje, obično je u pitanju prase, dok se u nekim delovima Srbije tradicionalno peče jagnjetina. Tradicija nalaže da se jede glava pečenice, a zatim sledi novogodišnja česnica – “Vasilica”. U gradskoj sredini ranije su se u ponoć služile krofne, a u jednu se stavljao zlatnik. Verovalo se da će osoba koja pronađe zlatnik u krofni imati uspešnu godinu. Tako da su u nekim kućama krofne zamena za česnicu.
Pored Nove godine, koja je poznata i pod nazivom Mali Božić, 14. januara obeležavaju se još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu neuobičajenim slavljima, na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiča, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima organizuju dočeci Nove godine.
Četrnaestog januara se u nekim krajevima Srbije spaljuju i ostaci badnjaka, takođe se veruje da pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.
Navedeni običaji su izvodljivi i u današnjim vremenima, za one koji žele na tradicionalan način da obeleže ovaj praznik. Međutim, nekada u seoskim predelima se ovaj praznik podrazumevao mnogo različitih običaja, za koje se verovalo da su neophodni, kako bi naredna godina bila uspešna i berićetna.
Rituali su slični kao i kod Božića. Čeljad je okupljena u kući, tu su sačuvani i posebni badnjaci. Iznosi se glava od božićne pečenice, dolazi položajnik, rano se ruča, a deca obilaze stoku hraneći je ostacima jela od ručka.
U nekim krajevima Srbije treći dan Božića se čisti kuća od slame, a ona se potom stavlja u vreću i ostavlja za Mali Božić. Uoči Malog Božića pravi se kolač s rupom u sredini, a on se pre zore nosi na guvno zajedno sa slamom. Oko stožera se stavi slama, a na stožer kolač. Deca trče oko stožera po slami, imitirajući konjsku njisku, a stariji ih teraju da vršu. Kolač se potom lomi, a mrvice ostavljaju na stožeru za ptice uz obredne pesme kojima se priziva proleće. Slama se stavlja pod kokoške da nose jaja, a od žita sa guvna pravi se popara koju jedu ukućani. Deo slame stavlja se oko voćki, kako bi se obezbedilo da rode te godine. Ostatak žita sa guvna daje se prvoj kravi koja se te godine oteli, kako bi se stoka zaštitila i plodila.
Kad se ruča, pokupe se kosti od pečenja, odnesu i stave na mravinjak da bi se po verovanju stoka „množila kao mravi“. Veselica se obično mesi od kukuruznog brašna. Ona se nabocka cevkom od zove ili grančicom od veseljaka na više mesta. Kad se ispeče, pupoljci koji su nabockani povade se nožem i daju ovcama i govedima u mekinje, da bi bili zdravi i napredni. Naš narod veruje da se između Božića i Malog Božića ne sme tući stoka, jer će lomiti noge.
U Vojvodini je bio običaj da se na raskršićima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga se danas pale ostaci badnjaka od Božića. Takođe, na ovaj dan u Vojvodini običaj je i da se tera Božić, gde momci na konjima obilaze viđenije kuće u selu, najavljujući dolazak Božića. Uz pesmu i igru, njih i konje domaćini nude raznim poslasticama, obezbeđujući tako dobro zdravlje i blagodet celoj porodici. Teranje Božića proslavlja se i na sam Božić, ali neka sela božićne svečanosti završavaju nedelju dana kasnije, na Mali Božić.
Na Mali Božić ujutro običaj je bio u nekim selima da domaćica uzme sneg i, utrčavši u sobu, baci ga na decu vičući: „Beži vruća, gonite studena!“. Veruje se da se time štite deca od vrućice ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se “očistila od vaši”. Na ovaj dan dolazi i polaznik ili položajnik, a u selima pored Gruže domaćica mu jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.
Preuzmite android aplikaciju.
