Stranci, Rusi, građani Republike Srpske i oni koji su ranijih decenija za boljim uslovima života otišli u inostranstvo, neretko ulažu u nekretnine u Novom Sadu.
Plaćaju gotovinom i biraju manje stanove i kuće van centra grada. Agenti za nekretnine sa kojima smo razgovarali kažu da stranaca koji žele da kupe nekretnine u Novom Sadu u poslednje vreme nema više nego što je to bio slučaj ranijih godina. To pokazuje da rat u Ukrajini ni na koji način ne utiče na broj kupaca koji su van granice Srbije.
Vesna Kurteš iz agencije “Invikta nekretnine” kaže da je imala tri kupca iz Nemačke i Švajcarske koji nemaju apsolutno nikakve veze sa Novim Sadom. Prijatelji su im savetovali da kupe nekretninu, što su i učinili.
„Klijenti iz inostranstva su bukirali smeštaj u Novom Sadu i tu boravili do tri nedelje kako bi se podrobnije upoznali s gradom. Pažljivo su istraživali ceo grad i cene. Bila sam u čudu jer nije baš za očekivati da građani iz Evropske unije dolaze kod nas da kupuju stanove. Oni su nam rekli da imaju višak novca, a da prilike u njihovim zemljama nisu baš dobre, i njihove procene su da je dobro da ulože u stan u Novom Sadu, ukoliko bi morali da krenu u nekom drugom pravcu. Oni su kupili ozbiljne nekretnine u vrednosti od 100.000 do 200.000 evra. Nije često, ali se dešava“, kaže Vesna za “Dnevnik”.
Njeno iskustvo govori da naši ljudi koji imaju biznis u inostranstvu takođe ulažu u nekretnine kako bi uložili u nešto što će ostati njima ili njihovoj deci.
Rusi su i dalje zainteresovani da ulažu u Novom Sadu, a većina se odlučuje za manje stanove.
Kako saznajemo od Danča Slalova iz “Status nekretnina”, Rusi koji kupuju nekretnine su u većini slučajeva iz takozvane srednje ili radne klase.
„Rusi su i ranije birali Novi Sad za ulaganje, nema nikakve veze rat u Ukrajini s tim. I kod njih je dosta razvijen IT sektor, tako da mogu odavde da rade. Pored njih, neretko građani iz Republike Srpske kupuju manje stanove. Kada je reč o onima iz država Evropske unije, to su uglavnom naši ljudi koji su neko vreme van Srbije, pa su zaradili novac koji žele da ulože u stan ili manju kuću“, kaže Slalov i dodaje da uglavnom svi oni plaćaju u kešu.
Da sporadično bude inostranih kupaca u Novom Sadu potvrđuje i Dragan Rabatić, direktor „Solis nekretnina“, i kaže da ima saznanja da se Rusi u poslednje vreme odlučuju da kupuju veće kuće sa puno soba.
„U većini slučajeva, oni koji su iz inostranstva ovde su vezani poslom, pa iz tog razloga kupuju stanove, ali ne u nekoj velikoj meri. Vrlo malo bude takvih ugovora. Istovremeno, nije mi poznato da stranci kupuju zemlju u Novom Sadu i okolini“, kaže Rabatić.
Nedavno je Republički geodetski zavod objavio podatak da je na tržištu nepokretnosti u 2021. godini u Srbiji prometovano 6,1 milijardu evra, što je povećanje od 47 odsto u odnosu na 2020 godinu.
Ukupan broj zaključenih kupoprodajnih ugovora prethodne godine u Srbiji je iznosio 138.180, što predstavlja rast od 28 odsto u odnosu na 2020. godinu, navodi se u Godišnjem izveštaju o nekretninama.
U prethodnoj godini promet stanova je porastao za 28 odsto u odnosu na 2020, dok je količina novca na tržištu porasla za 43 odsto u odnosu na isti period.
Preuzmite android aplikaciju.
