Нови Сад као један од највећих градова Србије свакако шаролика лепеза различитих типова карактера и личности, како у женској тако и у мушкој популацији. Будући да смо тип Новосађанки анализирали, дошло је време да исто урадимо и са мушким делом становништва нашег града.
Ако су Новосађанке лепе, онда Новосађане свакако краси несвакидашња харизма, јер не постоји друго објашњење, како придобијају симпатије својих суграђанки.
Типови Новосађана у многоме зависе од њиховог порекла, то јест да ли су изворно из Новог Сада или не, али и њиховог начина одрастања, који им дефинише карактер.
Будући да је Нови Сад град студената, ваљало би да кренемо од грађана Новог Сада који нису одрасли у српској Атини.
Свакако да морамо кренути од сигурно највеселијих студената у граду Босанаца. Многи од њих не би били толико весели, када би прочитали ову категоризацију, са примедбом: „Баја ја сам из Републике српске“, ипак за староседеоце Новог Сада они јесу и заувек ће бити Босанци.
Осим по говору, једног „Новосадског Босанца“ можемо препознати по својој позитивној енергији, харизми али и непоколебљивом духу када је у питању провод. Легенда каже да вас Босанац никада неће „испалити“ за излазак, па макар то била кишна недеља и његов трећи узастопни излазак.
Босанци такође врло држе до части и пријатељства, али то зависи наравно од појединца до појединца, али обично уколико имате једног од њих за пријатеља, имате пријатеља за цео живот.
Ипак остали типови Новосађана неретко замерају, овим њиховим суграђанима да су гласни и брзоплети. Босанци се сматрају стручњацима да вас, без намере, уведу у непријатне ситуације. Ипак све се то заборави када вам донесу домаћу шунку са села.
Није џабе реченица на почетку многих вицева: „били Босанац, Црногорац и Србин“, свакако је да се за позорницу ових шала може сматрати и Нови Сад, будући да садржи све три етничке групе.
Ако су Босанци махом весели, онда већини Црногораца можемо приписати сасвим супротно расположење. Када ујутру у градском превозу приметите ону неиспавану особу са главом наслоњеном на прозор, велике је вероватноћа, да су из Бара, Цетиња, Никшића… „Ко је још видео да се устаје пре 11 часова?“, је вероватно животна недоумица сваког Црногорца који живи у Новом Саду.
„Кратак фитиљ“ и „високо подигнут нос“ су неке од карактеристика које их не сврставају у омиљене суграђане рођеним Новосађанима, али њихова спремност да вам среде апартман у Будви у шпицу сезоне их ипак препоручује за листу пријатеља. Вероватно не постоји особа која у разговору са Црногорцем није чула изјаву „Средићемо неш’ „, односило се то на летовање у Црној Гори, непријављен испит, или пречесту цимерску загонетку – недостатак хлеба недељом увече.
„Вечни студент“ је атрибут који се може искористити за многе „Новосадске Црногорце“, али њихов ген „рођених бизнисмена“ их неретко погурају кроз факултет, а затим и на добра радна места, јер ако је неко препун самопоуздања и када нису у повољној ситуацији то су онда они. Свртсавају се међу најбоље шмекере у Новом Саду и њихова самоувереност обично плени, и често су слаба тачка Новосађанки.
Када се знатно поправи квалитет музике на Кеју, када се смањи учесталост белих Аудија у граду и када не буду распродате све „Келвин Клајн“ продавнице у ТЦ „Променади“ то представља селидбу новосадских Црногораца на „југ“ и одлазак у њихов вољени „Порто Монтенерго“.
Када смо анализирали два поменута типа Новосађана, време је да се осврнемо и на оне рођене у Бетанији.
Како су грађани који потичу са улица Новог Сада доста комплексна категорија, свакако заслужују додатну поделу типова личности.
„Олдскул Новосађани„, иако име категорије сугерише да њој припадају само припадници старијих генерација, то није случај. „Олдскул Новосађани“ су сви они који су сведочили „старом“ Новом Саду. Они који су се купали у плавом Дунаву, они који су јели корнет у „Сити“ посластичарници, а „Бледску кремпиту“ у „Шехерезади“, пили бозу у Цариграду. Они су излазили у „Акваријус“ на Сајму и „Точак“ у Петроварадину.
Они који се сећају свађа Лиманаца и Булевараца око тога да ли је бољи „Џафер“ или „Флајинг Дачмен“. Они који су куповали семенке и сунцокрете код „Малајца“ пре почетка Вошине утакмице.
Они који се и дан данас сећају овог далеко другачијег Новог Сада и носе га у души.
Како је Нови Сад доживео велики развитак, у сваком аспекту, неки су поздравили његову модернизацију и нови стил живота отворених руку.
То су „Њу ејџ Новосађани„, уска мајица велики бицепс и увек свежа фризура су неке од физичких карактеристика ове групе. Присталице популарне културе и дежурни посетиоци новосадских сплавова и дискотека. „Култ тела“ је пронашао своје место на врху приоритета ових Новосађана и иако викенд изласци понекад спутавају резултате, сваки припадник ове групе обавезно има чланство у теретани.
Љубав према тимском спорту је такође веома заступљена код „Њу ејџ“ Новосађана, на фудбалском терну их можете прпознати по обријаним ногама, док на кошаркашком одбојкашком и осталим теренима су препознатљиви по свом стајлингу и модерној оперми.
Живот на „високој нози“ је њихов „лајфстајл“, иако се у неким случајевим штеди на тоалет папиру, како би се имало за излазак. Спуштен прозор и гласна музика из породичног БМВ-а, су такође заштитни знак ових становника Новог Сада.
Инфлуенсерски живот и одлучно праћење нових трендова у свету у једну руку изазивају „гађење“ код неких Новосађанки, док су код других веома популарни и спадају у најпожељније партнере међу Новосађанима.
Обично су то припадници млађих генерација, али има и старијих Новосађана који се труде да уђу у „калуп“ нових трендова.
Следећа група рођених Новосађана нема апсолутно никакву старосну границу и највише зависи од кућног васпитања.
Неки кажу да се или родиш као мангуп или не, ипак „Новосадски мангуп“ се постаје кроз одрастање. То су оне ситнице које вам се могу учинити неважним, али вас у даљем животу итекако одређују. „Новосадски мангупи“ су од првог разреда сами носили своју торбу до школе, невезано да ли она има приближно кила као омање дете и да ли тај дан има „седам часова“ у школи. Они су карактере изградили на теренима у кварту играјући 10/9 и висе, у којима су улози били високи. Њих није болела задњица након напуцавања лоптом, после губитка партије, ни приближно колико им је била повређена част.
Њихове стативе на блатњавом терену су били дуксеви, а њихова валута кликери. Киша није представљала обуставу игре, чак и поред неминовне грдње, неретко и батина од стране родитеља. „Новосадски мангуп“није прост и необразован, истина да је бежао са писмених из математике, прво у основној па затим и у средњој школи, али је увек имао наклоњеност одређених професора, због свог шарма, харизме и храбрости.
Вероватно је „пућкао“ цигарете у петом разреду, паре за ужину стављао на кеца на Арсенал, више пута кући дошао са расцепаном усном, али је и прошао све животне бољке релативно рано у животу. Иако није најлепши мушкарац у друштву, имао је најлепшу девојку у школи. „Новосадски мангупи“ бирају кафану пре него клубове и цене добру клопу више од сваке врсте дизајнерске обуће. Голф двојка им је ауто из снова, а фудбал и баскет у генима.
Иако влада одређени анимозитет између представника „Њу ејџ Новосађана“ и „Новосадски мангупа“ они успеју да нађу заједнички језик, јер би заправо у појединим тренуцима волели да замене улоге.
Са овом категоријом би „грубо“ заокружили поделу типова мушкараца у Новом Саду, да ли смо неке можда пропустили? У наставку можете прочитати који типови Новосађанки постоје у Новом Саду.
Преузмите андроид апликацију.
