Proslavljanje rođendana je stara ideja. Ne slavimo to tako. Možemo da zahvalimo Egipćanima na rođendanima, Grcima na torti, a Nemcima na zabavi.
Rođendanska torta je definitivno jedna od najlepših uspomena na detinjstvo – pa bar bi tako trebalo da bude.
Danas je proslava rođendana događaj koji deca teško mogu da zamisle bez torte raznih oblika i ukusa, svećica i poklona. Možda ponekad i preterujemo.
Odakle sve ovo?
Proslavljanje rođendana ima dugu tradiciju među ljudima. Veruje se da je najstariji zabeležen među starim Egipćanima. Verovali su da faraoni krunisanjem postaju bogovi. Tako je dan njihovog krunisanja bio „rođendan” novog boga-faraona. Kažu da su ovaj njihov koncept usvojili stari Grci, koji su svojim bogovima doneli darove. Jedna od boginja Artemida, inače poznata kao boginja rađanja, dece, ali i lova i prirode, koja se ponekad poistovećivala sa Selenom, boginjom meseca, davala je Grcima okruglu tortu ili testo. Na njega su se često stavljale sveće da bi sijao kao mesec.
Za ovu tortu sveće kažu da je preteča današnje rođendanske torte.
Tokom vekova tradicija se preselila sa bogova na ljude, a u srednjem veku se u zemljama nemačkog govornog područja slavio takozvani Kinderfest (na nemačkom za „dečji festival” ili „dečji praznik”).
Roditelji koji su to mogli da priušte darivali su deci na današnji dan tortu i svećice po jednu sveću za svaku godinu života i drugu kao simbol naredne godine.
Iz ovoga se razvila tradicija kolača sa svećama, koju poznajemo i danas. Tih dana deci nisu darivani drugi rođendanski pokloni, već su im davane samo lepe želje. U hrišćanskim zemljama, međutim, deca su obično dobijala poklone ili za Božić ili za svog boga.
Naročito posle Drugog svetskog rata, kada je sve više ljudi barem u zapadnim zemljama to moglo da priušti, rođendani su postali ono što danas poznajemo: zabave sa tortama, svećama i poklonima.
Preuzmite android aplikaciju.
