Početna > Novi Sad

Novi Sad Novosadske priče

Koje su zaštićene biljne vrste u okolini Novog Sada? (FOTO)

Vode koje okružuju Novi Sad, guste šume Fruške gore i ogroman broj prostranih livada čine da se naš grad nalazi na savršenom geografskom položaju.
Foto: WikimediaCommons/Björn S

Čitavo ovo podneblje je interesantne geološke prošlosti, pa je naša okolina od davnina posedovala raznoliku floru i faunu.

Raznovrsnost i bogatstvo živog sveta predstavlja ogromnu vrednost za svako područje. Mi kao ljudi imamo ogromnu odgovornost kada je u pitanju očuvanje biljnih i životinjskih vrsta.

Zaštićene vrste su nešto na šta treba da obratimo posebnu pažnju, a u našoj okolini ih ima mnogo, iako toga nismo svesni.

Ni ne slutimo da su neke vrste za koje svakodnevno čujemo zaštićena vrsta, a nalaze se u Crvenoj knjizi flore i faune Srbije, na preliminarnoj listi najugroženijih biljaka i životinja.

Biljke najčešće postaju ugrožene preteranim branjem zbog lekovitosti i lepote. Ukoliko su biljke u opasnosti od nestajanja postaju zaštićene zakonom.

U okolini Novog Sada ovo su samo neke od biljnih vrsta koje su zaštićene zbog različitih faktora.

Dremovac
Foto: WikimediaCommons/Hans Bernhard

Višegodišnja zeljasta biljka sa jajolikom lukovicom. Stablo je visoko 35 do 65 cm, a na vrhu nosi 3 do 8 cvetova.

Cvetovi su bele boje, zvonasti i nadole povijeni, podseća na visibabu. Možete je naći pored reka u okolini Novog Sada, šuma hrasta i jasena, kao i u topolovim šumama.

Ono što je najznačajnije jeste njena lukovica koja je bogata alkaloidima i koristi se u farmaciji.

Osim što je lekovita, ona je i medonosna biljka. Ove biljke su omiljene kod pčela, i one im omogućavaju da proizvode njima, a i nama, tako dragocenu supstancu – med.

Crni glog
Foto: WikimediaCommons/Ktownsend

Njegove grane su sa trnovima, a žbun ide do 7 metara visine. Trnovi su oko centimetar dužine. Krunica je bele boje, a pri kraju cvetanja je ružičasta.

Plod je koštunica, pri sazrevanju crvenkaste, a kasnije sjajno crne boje. Javlja se na plavnim aluvijalnim terenima, na staništima vrbovih, topolovih i jasenovih šuma.

Glog je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba.

Ove bobice mogu da osnaže srčani mišić, da ojačaju „nervozno srce“, regulišu visok krvni pritisak, a deluju i protivzapaljenski, ističu doktori koji su upoznati sa svojstvima ove biljke.

Najčešće se koristi u terapeutske svrhe, a sadrži flavonoide, procijanidine (oksiakantin), kardiotonične amine fitosterole, polifenole, tanine, polisaharide, triterpene, vitamin C i E i etarsko ulje.

Piramidalna orhideja
Foto: WikimediaCommons/Björn S

Višegodišnja, zeljasta biljka, visoka 15-50 cm. Izuzetno proređena, reliktna vrsta u spontanom povlačenju.

Zastupljena je na Fruškoj gori.

Sve više je ugrožena od izletnika i nekih posrednih činilaca. Zaštićena je u okviru cele familije.

Cvetovi su ružičasti, danju ispuštaju ugodan miris nalik na vanilu kako bi privukli danju leptire dok noću ispuštaju neugodne mirise kako bi privukli noćne oprašivače.

U prošlosti se jela kuvana, pečena ili se sušila i koristila kao dodatak brašnu, premda danas zbog ugroženosti biljke njeno iskorištavanje nije dozvoljeno.

Ovčije runo ili šumska breberina
Foto: WikimediaCommons/Björn S

Sve je ređka biljka u flori Vojvodine, a njena najbogatija nalazišta su na Fruškoj gori i Delibatskoj peščari.

Zbog svojih prelepih cvetova, brebernica privlači preveliku pažnju izletnika, pa je njen opstanak sve ugroženiji.

Šumska breberina je veoma otrovna, jer se u njenim listovima i cvetovima nalazi jedinjenje anemonola.

Otrov se nalazi samo u svežim delovima biljke i sušenjem se razgrađuje. U dodiru sa njim, otrov izaziva smetnje u centralnom nervnom sistemu.

Kukurjak
Foto: WikimediaCommons/Jerzy Strzelecki

Biljka krupnih žutih cvetova podseća na kukurek zbog čega je u narodu prozvana sličnim imenom „kukurjak“, a pored ovog naziva u nekim krajevima ga zovu i „ozimica“ zato što cveta među prvim biljkama u kasnu zimu.

Listovi su zvezdoliko izdeljeni i u sredini imaju jedan sedeći cvet žute boje.

Prizemni listovi se obrazuju posle cvetanja. Jedino stanište ove vrste u Srbiji je u okviru SRP „Bagremara“ kod Bačke Palanke.

Jako je bitno da se probudi svest i da svako od nas pruži svoj doprinos u zaštiti ugroženih vrsta i njihovih staništa, jer kada se sve sabere, sa mnogo malih ličnih doprinosa dobija se velika šansa za sve buduće generacije.

Koliko znate o kulturno-istorijskom nasleđu Fruške gore?

Preuzmite android aplikaciju.