Gotovo da nema deteta koje nije bilo svesno vaspitne rečenice kada mu uputi roditelj i izgovori nešto poput: „Razgovaraćemo kad ti otac stigne“, „Dok si pod mojim krovom“ ili „Tvoje je samo da učiš“.
Jedino što ti preostaje je da disciplinovano prihvatiš grdnju i nedvosmisleno shvatiš šta ti sleduje ako ne uzmeš knjigu u šake istog momenta i naučiš definiciju: „Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića“.
Učiću! Reč koju svakako izgovorimo iako znamo da nećemo baš automatski ispoštovati naredbu, samo da ne slušamo: „Uči sine, uči, trebaće ti“!
Takvi odgovori su slični poput onih naredbi kad nam mama kaže: „Ručak je na stolu, hladi se“! Odgovor uglavnom sledi „Evo“, iako svi znaju da u tom trenutku se dešava baš nešto važno na telefonu ili računaru, što sprečava momentalan dolazak za trpezarijski sto.
Svi znamo kad nam roditelji upute jasne vaspitne rečenice, šta su one u tom trenutku značile i kakav su efekat izazivale.
Međutim, reciprocitet je takav da što smo stariji bili, jezici su nam i bivali duži, pa na svaku sledeću „sugestiju“ naš odgovor bi bio samo kupovina vremena da odugovlačimo sa izvršenjem određenog zahteva, tako da tu obavezu „skinemo s grbače“.
Iako mnoge vaspitne rečenice su služile samo da nas zaplaše, sve u cilju discipline i najbolje namere, bilo je i onih koje su mogle da nas rastuže ili ne daj Bože navuku neku traumu poput: „Ako ti ja sad dođem“, „Plakaćete vi na mome grobu“ ili „Ja sam te rodila, ja ću te i ubiti“.
Ali ništa to nije tako čudno, kada u tradiciji poređenja stoji čak i fraza „spava ko zaklan“ pa ni ne čudi kad imamo takva neke poređenja i u roditeljstvu, ipak su ovo „dinamični“ krajevi.
Taman kad si ogladneo i treba ti nešto slatko, baš tada kao i obično sledilo je čuveno: „ima jabuka ili džem da se zasladiš“, jer je sve ostalo „za goste“, a zašto? „Zato što sam ja tako rekla“!
I kad ti je sve bilo „smor“ sledilo je „Ako ti je dosadno, uzmi knjigu i uči“, međutim nikad ti nije baš bilo toliko dosadno, pa si izašao napolje da igraš žmurke, jer si u dvorištu ispred zgrade čuo: „Puj spas, za sve nas“!
Tanka je linija između „Nemoj da ti dam razloga da plačeš“ i plakanja zbog stvarne povrede dok si se negde igrao/la ili ne dao ti Bog, pocepao/la novu garderobu.
Međutim u zavisnosti od jačine udarca puberteta, tako su se i menjale rečenice od onih „Mene ne zanimaju šta rade druga deca, već ti“ i „Kad porasteš, kazaće ti se samo“ do „Ne prevrći očima, da ti ne ostanu tako“ i „Samo se ti čuješ u celom komšiluku“.
Danas kada pomislimo na sve te modele odrastanja koje delimo sa prijateljima u opuštenom druženju, shvatamo da smo svi relativno odrastali uz iste vaspitne mere generacijama unazad i uz „Jednog dana ćeš se setiti mojih reči“ i sećamo se uz smešak.
Preuzmite android aplikaciju.
