Detinjstvo naših roditelja, baka i deka dosta se razlikovalo od našeg. Tadašnji klinci su izmišljali raznorazne igrice kako bi se zabavili, a često im nisu bili potrebni nikakvi rekviziti.
Na kojim igrama su odrastali naši roditelji, bake i deke? Sećaju li se detinjstva i lepih, bezbrižnih dana?
Crvene rukavice
Dve osobe igraju ovu igru. Jedna drži dlanove položene na dole, dok druge dlanove drži okrenute na gore i golica dlanove drugoj osobi.
U jednom trenutku treba brzo da izmakne obe šake istovremeno i udari drugog igrača po rukama, a da ovaj ne stigne da ih izmakne.
Ako ga zakači ili udari, onda se menjaju, a ako ne uspe, nastavljaju u istom položaju šaka.
Care, care, gospodare
Sa jedne strane stoji grupa jedan pored drugoga, a sa druge stoji ili sedi car (jedna osoba). Car mora biti okrenut leđima drugima.
Deca redom kreću da ga pitaju: „Care, care, gospodare, koliko ima sati?“ A car im odgovara: „2 konjska“ ili „3 mišija“ ili „5 mačijih“ i slično. Pritom onaj koji je pitao treba da pravi korake približno veličine tih životinja.
Car može odgovoriti i ”Pao sat u bunar” što znači da igrač mora da se vrati na početak. Pobednik je onaj ko stigne prvi do cara i postaje novi car.
Žmurke
Žmurke su dobro poznate i današnjoj deci, ali retko kad će se skupiti dovoljno dece koja su spremna da igraju žmurke do poslednjeg zraka zalazećeg sunca, kada igra postaje najuzbudljivija.
Igra se tako što jedan stoji uza zid, pokrivenih očiju i broji unapred dogovoreno vreme dok se ostali brzo sakriju.
Kada završi brojanje, kreće da traži ostale igrače.
Poenta je da kada nekog vidi mora pre njega stići na isto mesto gde je brojao da ga ”zapljune”, drugi igrači mogu sami istrčati sa skrivenog mesta i stići do mesta brojanja pre onog koji ih traži.
Onaj koga prvog zapuljne onaj koji je brojao sledeći traži. Ako svi budu brži i sami se zapljunu, onda opet taj isti broji i traži.
Vije
Vije, šuge, ledene vije… Poenta ove igre je trčanje i bira se jedan igrač koji vija ostale i treba da ih uhvati ili dotakne kako bi oni drugi postali vija.
Ona može da traje beskrajno i deci je uvek zabavna.
Okoš bokoš
Može igrati dvoje i više igrača. Dlanovi se skupe u šake, a jedan igrač broji i krene brojalica: „Okoš-bokoš pr’ne kokoš, pita baja kol’ko tebi treba jaja?“
Kako govori, tako šakom lupi prvo sebi u bradu, a zatim lupa po šakama svih igrača. Na kome se brojalica zaustavi, taj mora odgovoriti koliko mu jaja treba.
Tada brojač opet kreće brojati onoliko puta koliki je broj izgovoren i to tako da šakom opet kreće od brade. Kad se odbroji, na koga dođe – taj ispada.
Žandara i lopova
I u ovoj igri su neophodne dve ekipe. Jedni su lopovi, drugi su žandari. Broj igrača može biti različit u timovima.
Pronalazi se mesto na kome žandari broje do dogovorenog broja, na primer sto. Za to vreme lopovi beže i kriju se, kako ih žandari ne bi pronašli i uhvatili.
Nakon isteka vremena, žandari kreću u potragu za lopovima. Kada pronađu nekog od njih, zadatak im je da ga uhvate, zadrže najmanje tri sekunde i izgovore: Jedan, dva, tri, žandar si ti.
Tako lopov postaje žandar, a igra traje sve dok se svi lopovi ne pretvore u žandare.
Kaladont
U igri mogu učestvovati više igrača. Redosledom koji deca odrede, svako od igrača treba da kaže jednu reč koja počinje istim slovom, kojim se završava reč prethodnog igrača.
Postoje dve varijante ove igre, u drugoj, težoj varijanti izgovara se reč koja počinje sa poslednja dva slova kojim se završava reč prethodnog igrača.
Nijedan igrač ne sme da izgovori reč koja se završava glasom „K“ ili u drugoj varijanti „KA“, jer tada sledeći igrač izgovara reč kaladont i prethodni igrač ispada iz igre.
Dodatna otežavajuća okolnost kod ove igre je to da reči moraju da se izgovaraju brzo.
Ledeni čika
Ovo je igra slična šugi, sa tom razlikom što jedan igrač sve vreme juri ostale.
Kada nekog dotakne i kaže: „Zaleđen!“, taj mora da se ukopa u mestu, dok Ledeni čika nastavlja da juri dalje. Igrači koji su još nedodirnuti mogu dodirom da odlede one koji su zaleđeni, a da bi neko u igri pobedio, mora da zaledi sve učesnike.
Zuce
Ovo je takođe jedna stara igra koja se najčešće igrala na malim i velikim odmorima u školi.
Pre početka igre, dogovorom se određuje prvi igrač na poziciji zuce. On levu ruku stavi ispod desnog pazuha tako da mu je šaka otvorena nagore, pri čemu desnom rukom zaklanja levo oko da ne bi mogao da vidi nikog pored sebe.
Iza njegovih leđa su ostali učesnici igre. Ostali igrači stoje iza njegovih leđa i mimikom i gestovima dogovaraju se koji će udariti po otvorenom dlanu.
Nakon izvedenog udarca, svi igrači podignu dva prsta i počinju da zuje: „Zzzzzz..“.
Zuca se okrene i na osnovu snage treba da proceni ko ga je udario, a ako ne može na osnovu snage, onda pokušava da pogodi na sreću.
Ukoliko pogodi dolazi do zamene igrača na poziciji zuce, te se igra nastavlja.
Ukoliko zuca ne pogodi koji ga je igrač udario, igra se nastavlja sa istim pozicijama igrača.
Papir, kamen, makaze
Papir, kamen, makaze je igra u kojoj učestvuju dva ili više igrača koristeći jednu ruku.
Igrači istovremeno pokazuju jedan od tri elementa: makaze (kažiprst i srednji prst koji formiraju latinično slovo V), kamen (skupljeni prsti u pesnicu) ili papir (ispružena šaka).
Pravila igre su sledeća: igrač koji je formirao kamen pobeđuje onog koji formira makaze („kamen lomi makaze“), a gubi od onog koji ima papir („papir prekriva kamen“) dok igrač sa makazama pobeđuje igrača sa papirom („makaze seku papir“).
Ukoliko oba igrača pokažu isti element, ishod je nerešen rezultat.
Postoje još mnoge igre koje možete čuti od svojih baka, deka, roditelja ili starijih članova porodice.
Neke su gotovo iščezle, dok neke žive i kroz mlađe generacije koje se još uvek vijaju, igraju žmurke i odlučuju „ko će prvi“ partijom igre papir-kamen-makaze.
Lepota ovih igara je u tome što se mogu igrati bez ičega, potrebno je samo imati dobru volju i znati često vrlo jednostavna pravila.
Novosadski sleng: Koji autentični izrazi se koriste na ulicama Novog Sada?
Preuzmite android aplikaciju.
