Сигурно сте некада на телевизији, радију или интернету чули или прочитали да је нека област или одређени објекат под заштитом „Унеска“. Шта то значи и постоје ли такви локалитети у околини Новог Сада?
„Унеско“ ради многе ствари којима се нећемо бавити, али оно по чему је препознатљив јесте и њихова листа важних културних и природних добара и локалитета – Листа светске баштине.
На ту листу стављају се места која имају велику природну или историјску важност, чије очување је важно за један народ, државу, континент, или чак цео свет.
Важно је рећи и да „Унеско“ није одговоран за одржавање и штићење објеката који су на њиховој листи.
Које области из околине Новог Сада се налазе на Листи светске баштине „Унеска“?
Нажалост, ниједна. Али постоји листа коју је држава Србија предложила за номинацију за Листу светске баштине „Унеска“ на којој се од 11 локалитета, делови једног налазе у близини Новог Сада.
У питању су остаци Римског царства на обалама Дунава.
Бегеч (Castellum Onagrinum)
Археолошким истраживањима локалитета познатог под називом „Кува“, спроведеним од 1967. до 1975. године, откривено је римско војно утврђење – „Castellum Onagrinum“.
Ова тврђава је римски мостобран, налази се на левој обали Дунава. Истражени су остаци куле са полукружним темељима. Масивне темељне плоче уз обалу Дунава указују на постојање пристаништа.
Утврђење је подигнуто у IV веку, на шта указују римски новчићи и грнчарија, пронађени наспрам утврђења.
Петроварадин (Cusum)
Средњовековна Петроварадинска тврђава подигнута је на месту Кусума или Кузума, римског утврђења, на високој стени која се уздиже изнад десне обале Дунава.
У подножју Петроварадинске куле документовано је завичајно насеље са римским ознакама ранијег доба. Aрхеолошка истраживања платоа Горње куле спроведена 2001. и 2002. године утврдила су да су делови зидова римског утврђења подигнути изнад праисторијских земљаних бедема.
Изнад обале Дунава стајала је бедемска кула са капијом. Утврђено је да се у простору између данашњих зграда, познатих као Дуга и Једноставна касарна, налазио дугачки дрвени трем, покривен црепом. Портик је уништен у пожару крајем IV века. На цреповима су били печати неколико панонских циглана.
Чортановци, Михаљевачка шума (Ad Herculae/Castra Herculae)
Чортановци припадају општини Инђија, али се налазе веома близу Новог Сада, одмах иза Сремских Карловаца. Римско утврђење каснијег доба се налази у атару Чортановаца, на десној обали Дунава, у Михаљевачкој шуми, на локалитету „Просјанице“.
Ископавањима ровова 1956. и 1961–1962. године на југоисточном делу утврђења забележена је кружна кула пречника 13 метара са зидовима дебљине 1,2 метра, очувана до висине од око 3 метра.
Кула је зидана од камена са неколико редова опеке. Тврђава је подигнута у IV веку. Древни назив утврђења није на крају доказан, али постоје два потенцијална имена – „Ad Herculae“ или „Castra Herculae“.
Да ли ће ови локалитети икада ући на листу светске баштине?
Тешко је рећи. Државе чланице се стално подстичу да поднесу своје листе добара за које сматрају да су културно или природна баштина изузетне универзалне вредности и стога погодна за упис на Листу светске баштине.
Номиновано добро независно процењују три саветодавна тела овлашћена Конвенцијом о светској баштини:
- Међународни савет за споменике и места (ICOMOS)
- Међународна унија за заштиту природе (IUCN)
- Међународни центар за проучавање очувања и рестаурације културних добара (ICCROM)
Они Комитету за светску баштину дају процене номинованих културних и природних локалитета, на основу којих се предмети, објекти или локалитети уврштавају на Листу светске баштине „Унеска“.
Значај уласка на листу можда није огроман, али је у области туризма звучно понудити локације које је „Унеско“ препознао као важне.
До сада је „Унеско“ на листу ставио пет локалитета које је номиновала Србија, а надамо се ће ускоро препознати и културно-историјски значај Петроварадинске тврђаве, те је ускоро уврстити на своју листу.
Преузмите андроид апликацију.
