Знате нас, ми смо они који су били у првом реду када се са неба делила финоћа, култура, учтивост и лепи манири.
Толико смо се гурали како би све ове карактеристике себично покупили за себе, а зашто?
Разуме се, да бисмо довека могли да се хвалимо како смо посебни и другачији од других, а заиста јесмо.
Међутим, поставља се танка граница између те наше урођене учитвости, те онога шта остатак света сматра лажима.
Код Новосађана, “беле лажи“ не само да су оправдане, него су у одређеним случајевима, може се рећи, добродошле.
Иако је то питање старо колико и ми сами, чини се да одговор на њега не бисмо добили ни после вечно дугог трагања: Да ли је паметно да увек кажемо баш оно што мислимо, или је некад боље, разуме се – зарад већег добра, прећутати?
Да ли је изговорено “Драго ми је што Вас видим“, при сусрету са неким, ствар лагања или куртоазије?
Феномен “белих лажи“ се у нашем граду најчешће користи како бисмо оправдали то што негде каснимо.
Наравно, наше васпитање нам никада неће допустити да некоме кажемо: “Било ме је баш брига да кренем на време“, због чега ћемо посегнути за свим оним познатим изговорима: “Није ми се појавио аутобус“, “Није ми звонио будилник“, “Заглавио сам у саобраћају“ итд…
Поред ових најпознатијих, волимо да се служимо и оним ситним, свакодневним “белим лажима“.
Мушкарци најчешће користе следеће:
– Синоћ у граду смо попили само једно пиће.
– Угасила ми се батерија.
– Извини, нисам видео позив.
Жене најчешће користе следеће:
– Није било много скупо.
– Јао, ма уопште се ниси угојила.
– Добро сам, није ми ништа!
Новосађани за “беле лажи“ кажу да је у питању само давање благе предности нечијим осећањима у односу на, не тако важну, истину.
Због хармоније у пријатељствима, браку и генерално разним врстама односа, увек су спремни да жртвују сурову истину, умотају је у светлуцави папир и поклоне као “шарену лажу“.
Ипак, поставља се питање где се налази граница између безазлених “белих лажи“ и озлоглашених правих лажи?
У ком смо то моменту изузетно учтиви, а у ком постајемо лажови?
Преузмите андроид апликацију.
