Politički analitičar Dragoljub Kojčić ocenio je danas da su je Kina u modernoj Srbiji prepoznala zemlju koja insistira na istim principima na kojima insistira i Peking i bez kojih je nemoguće zamisliti svet budućnosti i da je to jedan od razloga zašto se kineski predsednik Si odlučio na posetu Srbiji.
Govoreći o progresu Kine, Kojčić je istako da je Kina preskočila „čitavo jedno stoleće“.
„Uspela je da napravi jedan takav veličanstven poduhvat, da je u svih tih stotinu godina muka i gordog posrtanja Kina uspela da postane jedna od tri globalne sile – Amerika, Rusija i Kina“, rekao je Kojčić za Tanjug.
Naveo je da je Kina uspela nešto što je „gotovo nemoguće“, da poveže stvari koje su na prvi pogled inkompatibilne, sa jedne strane komunistički socijalno-politički model, a sa druge strane jednu veliku ekonomsku ekspanziju koja je, kako kaže, neviđena u svetu.
Napomenuo je da je Kina zemlja koja, bez obzira na to kakvi su njeni vojni kapaciteti, nikome ne preti, iako ima problem sa Tajvanom, koga je Kojčić uslovno nazvao otetom kineskom teritorijom.
„Na Tajvanu postoje dve struje, dve koalicije, dve političke opcije. Jedna je za apsolutnu nezavisnost Tajvana od Kine i ona je pod dobrim uticajem političara iz SAD. Njih kolokvijalno zovu zeleni. Ovi drugi su otprilike za onaj sistem koji malo podseća na hongkongšku varijantu, kako udesiti odnose da bude jedna država, a dva sistema. To zagovaraju ovi plavi, oni su defakto naslednici Kuomintanga, oni smatraju da je kineski državni prostor ipak jedinstven, ali da zbog specifičnosti istorijskih okolnosti imaju pravo na neku samobitnost, na neku posebnost, ali nisu protiv Narodne republike Kine“, objasnio je Kojčić.
Kada je reč o Sijevoj poseti Francuskoj, Kojčić kaže da je Si izabrao Francusku zato što je ona „relativno najautonomniija“ u odnosu na zapadnu političku hemisferu, ocenjujući da se francuski predsednik Emanuel Makron, slično De Golu, nametnuo kao autoritet.
„(Nemački kancelar Olaf) Šolc ni blizu nema taj autoritet. Možda je Angela Merkel imala, ali Šolc nema sigurno“, rekao je Kojčić.
Podseća da se prema Kini vodi jedna vrsta protekcionističkog rata i da se Kina doživljava kao velika pretnja zapadnim tržištima, jer, kako kaže, nudi robu koja je pre svega 60 odsto ili 70 odsto jeftinija i sve kvalitetnija.
Kojčić kaža da to predstavlja duple standarde, jer zemlje koje se zaklinju u liberalno tržište uvode protekcionističke mere.
Dodao je da je Kina prepoznala te duple standarde i navodi da je i Srbija jedna od zemalja koja je prepoznala te standarde, podsetivši na govor predsednika Vučića prošle godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Govoreći o tome zašto su Kinezi izabrali Francusku, Srbiju i Mađarsku, Kojčić je ocenio da sve što Kinezi rade, rade da to ima simbolički značaj i kad su birali ove tri zemlje to su uradili da svima bude jasno zašto su došli u posetu.
„Kina ima nameru da bude zemlja budućnosti i zato ona sada emituje poruke autoriteta. Nije ona došla ovde da pravi samo dilove, da li će biti carina 12 odsto ili 13 odsto, nego je došla da pokaže da je ona u stvari sila na koju se mora računati“, rekao je Kojčić.
Govoreći o načinu na koji Zapad posmatra odnos Kine i Rusije, Kojičić je rekao da je bitna kontradikcija zapadnog političkog establišmenta da zamera svima koji koji bi da pomognu Rusiji, nezavisno od toga da li je to Kina, Iran, ili neka druga zemlja.
„I to radi društvo Zapada koje je angažovalo 19 zemalja sa punim vojnim kapacitetom protiv naše zemlje. To im nije smetalo“, rekao je Kojičić.
Dodao je da Zapadu ne smeta ni slanje naoružanja Ukrajini, te da Zapad u svojoj dvolinosti zamera Kini na dobrim odnosima sa Rusijom.
Dodao je da se Kina pridržava ideje političkog filozofa Karla Šmita koji je rekao „ako hoćeš da se baviš politikom moraš da razlikuješ ko je prijatelj i ko je neprijatelj“.
Istakao je da ne očekuje da se u regionu ponovo „zarati“, ali da može biti problema u slučaju širih globalnih konflikata, kao i da bi u tom slučaju Kina bila uz Srbiju.
„Ako dođe do globalnih konflikata, Kina je na kilometar od Beograda. Da ne zaboravimo to“, rekao je Kojičić.
Podsetio je da Kina u ovom trenutku na istočnim obalama Afrike ima jake ekonomske baze svake druge baze, i ima svoje saveznike, ali da je za nas najvažnija diplomatija.
„Da pokušamo da se ne namestimo da budemo uvek u jezgru svih konflikata kao što smo kroz istoriju umeli“, naglasio je Kojičić.
Ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada perfektno balansirao između Kine i Sjedinjenih Američkih Država.
„Nemojte misliti da bilo ko na Zapadu u ovoj trenutku se može da odvaži da u Kini prepozna neprijatelja ili da nastaje bilo kakav ekonomski rad sankcijama, carinama, protekcionizmom i ne daj Bože i oružjem“, rekao je Kojičić.
Ocenio je da je predsednik Francuske Emanuel Makron primer odgovorne elite na Zapadu, koja pokušava da napravi „rupu u zidu“, kao i da đe Srbija idealna prilika da prkeo nas uspostavljaju nove linkove sa globalnom političkom situacijom, pre svega sa Kinom.
Preuzmite android aplikaciju.
