Kom se slanom carstvu prikloniti?
Na tržištu postoji široki spektar različitih vrsta soli, od kojih su najpopularnije morska i himalajska so.
Himalajska i morska so sve češće mogu da se nađu u domaćinstvima, što i ne čudi, jer se smatraju zdravijim od obične kuhinjske soli. Razlika između ove dve vrste prirodnih soli je velika.
Himalajska i morska so dele neke određene karakteristike, ali postoje i značajne razlike između te dve vrste soli. Himalajska so pronalazi se u regiji Pundžab u Pakistanu, gde se taj obojeni kamen soli minira i koristi više od hiljadu godina. Za razliku od himalajske ili kuhinjske soli, morska so ne ekstrahuje iz mineralnih taloga, već direktno iz morske vode.
Razlikuju se po boji
Himalajska so ružičaste je boje, koja se dobija od boje kamene rude, a ta boja prvenstveno dolazi od bogate koncentracije gvožđa.
Morska so dolazi u raznim nijansama, od zelene i crvene do sive i crne. S obzirom na to da se ekstrahuje iz mora širom sveta, boja i ukus soli zavisi će od mineralnog sastava i algi.
Hemijski sastav
Sastav himalajske soli u najvećem delu čini natrijum – hlorid, po čemu je zapravo dosta slična kuhinjskoj i morskoj soli. I himalajska i morska so prirodne su soli, pa mogu da sadrže mineralne nečistoće, poput visokog nivoa olova i bakra, kao posledice zagađenosti okoline.
Ukus
Kada je reč o slanosti, između himalajske i morske soli nema velike razlike. Uopšteno, so u granulama imaće slaniji ukus, a što su granule veće, to je so više slana.
Tekstura
Morska so ima prirodnu vlažnost i mekšu teksturu, pa se u hrani brže rastapa od himalajske soli. Obe su grublje teksture od drugih vrsta soli, zbog čega se često koriste za završno začinjavanje jela.
Granularna tekstura čini ih savršenim solima za korišćenje u rasolu i marinadama.
Zdravstvene dobrobiti
Kako bi himalajska so bila sigurna za konzumiranje, treba je preraditi i pročistiti, a nakon toga može da se koristi isto kao i obična kuhinjska so. Nakon prerade u himalajskoj soli ostaju određeni sastojci korisni za ljudsko zdravlje kojih u kuhinjskoj soli nema.
Morska so nastaje isparavanjem morske vode pomoću sunčeve topline, a proces prerade traje kraće nego kod himalajske soli.
Himalajska so sadrži gvožđe i druge minerale u tragovima. Morska so takođe sadrži neke minerale u tragovima poput kalijuma, gvožđa i cinka. Prema nekim tvrdnjama, tamnije verzije morske soli sadrže više sulfata, zbog čega su i zdravije.
I jedna i druga so imaju svoje dobrobiti, a koju ćete so koristiti zapravo zavisi isključivo od vaših preferencija. Probajte i jednu i drugu, pa eksperimentišite i s himalajskom i morskom solju kako biste saznali šta najbolje odgovara vašem telu i organizmu.
