Srpsko stvaralaštvo bilo je uvek jedno od nadahnjujućih. U njega su stale brojni stihovi, priče i narodne umotvorine.
Neke izreke i danas rado koristimo, ne znajući ni kada su nastali i kako, ali su pisanim tragom zabeležene kao blistavi odgovori na mnoge naizgled trivijalne i obične stvari u životu.
Neke od najpoznatijih srpskih izreka su:
- Vuk dlaku menja, ali ćud nikada
- Ko drugome jamu kopa sam u nju upada
- Bez muke nema nauke
- Ko čeka taj i dočeka
- Ćutanje je zlato
- Ko rano rani dve sreće grabi
- Strpljen – Spašen
- Nema hleba bez motike
- Što je brzo to je kuso
- Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani
- Ko peva zlo ne misli
- Svaka ptica svome jatu leti
- Sličan se sličnom raduje
- Bolje ikada, nego nikada
- Bez alata nema zanata
- Gvožđe se kuje dok je vruće
- Čega se mudar stidi, toga se lud ponosi
- Uzdaj se u se i u svoje kljuse
- Niko se nije naučen rodio
- Sto ljudi, sto ćudi
- Dobar glas daleko se čuje, loš još dalje
- Sit gladnom ne veruje
- Mi o vuku, a vuk na vrata
- Onome ko ume da čeka, s vremenom sve dolazi
- Dva puta meri, jednom seci
- Kada nema mačke, miševi kolo vode
- Ko se čuva i Bog ga čuva
- Vreme leči sve
- Oteto – prokleto
- Lako je plitku vodu zamutiti i budalu naljutiti
- Daleko od očiju, daleko od srca
- Ispeci pa reci
- Jedna lasta ne čini proleće
- Ko pita ne skita
- Um caruje, a snaga klade valja
- Ne laje kera radi sela, nego radi sebe
- Ko se na mleko opeče, i na jogurt duva
- Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al’ zube polomi
- Svaki ciga svoga konja hvali
- Tiha voda breg roni
- S kim si takav si
- Dok je raje i muka, biće i hajduka
- Ljubav je lepa, ali slepa
- Dva loša ubiše Miloša
- Gde je sila gospodar, tu je pravda sluga
- Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi ni odmagati
Srpske umotvorine su dela srpskih umova koji su na osnovu svakodnevnog života pravili kratke i mudre izreke. Često bi ove izreke bile zaboravljene i danas ne bi mogli da se u svakodnevnom govoru služimo njime ili razmišljamo o njihovoj suštini da nije bilo zapisa sakupljača ovih kratkih misli.
Za najznačajnijeg sakupljača od svih, izdvaja se Vuk Stefanović Karadžić koji je sakupljao po narodu umotvorine, a potom ih 1821. godine zajedno objavio u zbirci pod nazivom „Narodne srpske umotvorine“.
Za glavni motiv zapisa narodnih umotovina bio je zaustav zaborava nad njima, što se svakako pokazalo kao tačno jer od srpskih umova jedina veća radost je njihova svakodnevna upotreba u tom istom narodu.
Ministarstvo kulture: Komisija podržala projekat o Tarabićima
Preuzmite android aplikaciju.
