U Novom Sadu nas ima svakakvih. Direktnih, otvorenih, introvertnih, stidljivih, uvredljivih, onih koji se trude da nikoga ne povrede, ali i onih bezobzirnih i bezobraznih.
Svoje postupke često umemo da opravdamo poreklom koje nosimo, te mestom iz koga dolazimo.
Tako su sremci poznati kao vrlo dobri ljudi, al’ namćorasti. Retko ćete ih uhvatiti da ćute, ali su takve naravi da ćete vrlo dobro znati kad i zbog čega se ljute. Oni vam, naprosto, nikada ništa neće prećutati.
Tu je veoma lako stati, porazmisliti i reći, dobro Sremci su besni, ali kakve se odlike kriju iza Banaćana i Bačvana?
Između ove dve fele se često vodi šaljiva rasprava o tome ko je tu zapravo luđi?
Ako bismo gledali po broju psihijatrijskih ustanova na teritoriji, tu titulu bi sigurno odneli Banaćani, međutim, oni bi mogli da se zakunu da je situacija obrnuta.
Ovu tvrdnju potkrepljuju šaljivim izjavama čika Raše Popova koji je govorio da se na našim prostorima ranije, kada ideš u Bačku, kazivalo: “Idem u lude“!
I jedne, i druge, i treće krasi jedna zajednička stavka, a to je inat.
Kada se za nešto uhvate, ne odstupaju od svoje zamisli ni za pedalj i naravno, nikada ne greše, ili bar ne priznaju.
E onda, imamo bosance. Oni se dele na domaće i strane. Strani su oni koji su tek pridošli i trenutno pokušavaju da se odomaće obilazeći sva važna mesta u gradu, dok su domaći oni koji, ne biste verovali, imaju više poznanstava od jednog prosečnog starosađanina u njegovom rodnom gradu.
Oni vam imaju čoveka za sve, svugde prolaze preko veze i neretko su o svemu mnogo bolje informisani od svih ostalih.
Upravo ovo je jedan od razloga onog večnog prepiranja između starih Novosađana i “dođoša“, jer ovi prvi nikada neće biti toliko ekstrovertni kao ovi drugi, zbog čega će im to večno zamerati.
Dok će za to vreme, ovi drugi, razvijati teze kako su ovi prvi uobraženi, stidljivi, povučeni, te zbijati šale na njihov račun.
Srbijanci, te svi oni pristigli sa juga, gledaće i na jedne i na druge sa podsmehom zbog nepotrebnog koškanja i svoj sud isključivo usmeravati na našu kuhinju.
Tako ćete veoma često čuti nekog Užičana, dok uzima prvi zalogaj bureka u nekoj od novosadskih pekara: “Ovo bureka nije videlo! Ne znate vi kako izgleda pravi burek u Užicu. Komplet lepinju se ni ne usuđujem da probam!“
U poslednje vreme, u našem tolerantnom i multinacionalnom gradu pojavljuje se sve više stanovnika, pristiglih iz raznih delova sveta.
Oni su nam, ranije, nekako bili egzotična pojava, dok danas centrom grada možete videti veliki broj Kubanaca, Kineza i pripadnika ostalih interesantnih narodnosti.
Ukoliko njih pitate, Novi Sad im je baš fenomenalno mesto za život, a o Srbijancima, Bačvanima, Banaćanima, Sremcima i Bosancima ni ne razmišljaju.
Ipak, međusobne razlike i te sitne razmirice i neslaganja su glavne stavke koje Novi Sad čine zanimljivim mestom za život.
Kao što je Ulica Laze Telečkog jedna od najinteresantnijih mesta u gradu zbog nekoliko lokala sa apsolutno različitim muzičkim repertoarima, tako je i novosadski korzo za nekoliko nijansi lepši kada se na njemu ponekad susretnu, a ponekad mimoiđu, potpuno drugačije naravi i potpuno drugačiji ljudi.
Preuzmite android aplikaciju.
