Tri crna psa čuvaju ulaz u groblje staro više od deset vekova. Da imaju jedno telo, te tri crne pseće glave, mogao bi to da bude ulaz u podzemni svet Helena, Had. Međutim, je srpska stvarnost, nije antički mit, nema Kerbera, troglavog čudovišta – samo tri prašnjava mešanca i dobroćudni portir pred kapijom ciglane u Čelarevu iza koje se nalazi ogromno arheološko nalazište netaknuto od 1996. godine.
Nema Harona da nas preveze preko Aheronta, reke bola. Jedino na šta portir upozorava otvarajući gvozdenu kapiju ciglane je blato. Otežaće nam put i pokušati da nas onemogući u želji da obiđemo ceo lokalitet na kojem su sahranjeni Stari Sloveni, rani hrišćani i njihova braća po veri iz srednjeg veka, Avari i Hazari.
Desno ostaju objekti ciglane, velike mašine opasno načete rđom, a levo počinje da se pruža pogled na brdoviti, travom i šibljikom obrasli blatnjavi krajolik sa malim jezerom negde u dnu i velikom, prostranom njivom. Sve što taj pejzaž ima da ponudi posmatraču je mokra zemlja, blatnjave bare, stado ovaca koje pase na slatini i čudne jajaste rupe obrasle travom.
Raspoređene u pravilnom nizu jedna pored druge, na gotovo identičnom odstojanju, te jajaste rupe uvod su u priču. A ona je pod zemljom, nevidljiva posmatraču.
Tu se nalazi avarsko i hazarsko groblje, nekropola, pod lepo zaoranom njivom… Pod brdašcetom gde pase mirno stado nalaze se ostaci starijeg slovenskog groblja.
U ravni sa jezercetom, na obodu, pronađene su kuće i ostaci naselja, a tamo gde su ogromne mehaničke čeljusti bagera prokopale put kroz zemlju, završava se šaroliko i neobično arheološko nalazište i počinje prostor na kojem se kopa materijal za ciglanu.
Na velikom prostoru, kaže arheolog Jovan Koledin iz Muzeja Vojvodine, pronađeni su još i materijalni ostaci iz doba neolita, vinčanske kuće, delovi avarskog i hazarskog naselja, hrišćanska crkva iz 14. ili 15. veka. Koledin je 12 godina učestvovao na iskopavanjima na ovom lokalitetu.
Biser bogatog nalazišta je takozvana hazarska nekropola. Koledin kaže da je jedinstvena u svetu jer su samo na ovom lokalitetu pronađene hazarske grobnice sa nadgrobnim spomenicima na kojima je uklesana menora, sedmokraki svećnjak, jedan od najprepoznatljivijih simbola judaizma.
„Hazari su sahranjivani bez sanduka, u nišama, i u njihovim grobnicama nisu pronađeni nikakvi predmeti. Za razliku od njih, Avari su svoje mrtve sahranjivali sa nakitom, domaćim životinjama, hranom, pojasevima za koje je zadenut nož. On je bio deo avarske nošnje, oruđe, i sa njim su sahranjivani i muškarci i žene. Posebnost je i što su Avari i Hazari ukopavani na ovom groblju jedni pored drugih. Sahranjivanje u nekropoli prestalo je negde u devetom veku, a otkrili smo da su grobnice bile i pljačkane u ta davna vremena, pa u njima nije pronađeno mnogo nakita“, priča Koledin.
Lokalitet je otkriven 1972. godine, kada su bageri ciglane počeli da kopaju duboko u zemlju. Ti radovi su obustavljeni, a u Čelarevo su došli arheolozi. Ispitali su do sada 650 grobnica i to su one rupe neobičnog jajastog oblika. Pretpostavlja se da ima još 2.000–3.000 neispitanih grobnica.
Ko su ovi Hazari koji su pre trinaest vekova stigli na jug Bačke, tako daleko od svoje postojbine?
„Oni su živeli u oblasti Kavkaza i imali svoju veru, ali je u vreme drugog kaganata, u osmom veku i početkom devetog, izbio građanski rat u carstvu i deo Hazara, pretpostavlja se oni bogatiji, primio je judaizam. Pokojnici koji su sahranjeni ovde pripadaju tom delu naroda, ali ne znamo pouzdano zašto su se zaustavili baš ovde“, kaže Koledin.
Da bi se arheolozi vratili u Čelarevo i nastavili tamo gde su stali pre mnogo godina potrebno je mnogo novca, skupe opreme i to bi gotovo izvesno morao da bude međunarodni projekat, jer bi i za državu to bilo preveliko opterećenje, a kamoli za opštinu.
„Krajem devedesetih godina Smitsonijan fondacija i Kornel univerzitet iz SAD bili su zainteresovani da započnu takve radove i ulože milion i po dolara u nastavak radova na nalazištu Čelarevo. Odustalo se jer nisu uspeli da postignu dogovor sa našom stranom. Nalazište je, inače, pod zaštitom države, ali se i dalje dešava da ciglana zbog svojih radova ošteti i deo lokaliteta“, priča Koledin.
Ima li nekropola svetski potencijal?
„Kada je profesor Radovan Bunardžić, arheolog koji je ovde vodio iskopavanja, bio u Rusiji na svetskom naučnom skupu hazarologa i dobio je celo prepodne za svoje izlaganje. Svi ostali učesnici su imali samo po petnaestak minuta“, slikovito odgovara Koledin.
Pisani izvori slabo pominju Hazare na jugu Bačke. Ali zahvaljujući jednom modernom piscu – Miloradu Paviću, Hazari su postali književni simbol. U njegovom „Hazarskom rečniku“ pod odrednicom Čelarevo, između ostalog, piše: „Za one sahranjene u Čelarevu Mađari bi hteli da su to Mađari ili Avari, Jevreji da su to Jevreji, muslimani da su to Mongoli, niko ne želi da to budu Hazari. A oni su to najpre…“
Konjanici bez oružja
Arheolozi su u Čelarevu otkrili 37 konjaničkih grobova, ali ni u jednom od njih, kao ni u drugim nađenim avarskim grobnicama nije pronađen nijedan komad oružja. Prvi takav komad nađen je u jednoj staroj hrišćanskoj grobnici. Jovan Koledin objašnjava da je to bilo koplje izrađeno od veoma kvalitetnog čelika koje je čak, posle toliko vekova tavorenja u zemlji, moglo i da poseče neopreznog rukovaoca. Otkriveni su i neobični predmeti iz udaljenih delova sveta, poput čaše od sirijskog stakla ili ukrasne konjske opreme iz Kine.
Žive u Avganistanu, prvi na udaru talibana
Hazari etnički pripadaju Turcima, navodi Koledin. Imali su sopstvenu veru, ali je najveći deo njih, u vreme osipanja velikog hazarskog carstva koje se prostiralo u oblasti današnjeg Kavkaza, primio islam. Nije poznato kako su se i zašto njihovi sunarodnici odlučili da prime drugu veru – judaizam. Hazari danas žive uglavnom u Avganistanu, prema procenama ima ih svega oko 100.000 u toj zemlji i prvi su bili na udaru talibana.
Preuzmite android aplikaciju.
