Samopoštovanje jednog naroda ostvaruje se negovanjem nacionalnog identiteta. On je određen svešću o istoriji i tradiciji, kulturnim jedinstvom i srednjovekovnim nasleđem, a njegovih simbola je nepisano mnogo.
Kao što je nekada razvijanje nacionalnog identiteta bilo od krucijalne važnosti za postojanje našeg naroda, čini se da u savremenom dobu njegovo očuvanje ima isto toliki, ako ne i za nijansu veći, značaj.
Verujem da se svaka nacija u jednom momentu zapita: “Ko smo mi i šta nas određuje? Da li se naš nacionalni identitet najbolje iskazuje kroz jezik, veru, zemlju porekla ili običaje i tradiciju?“
Odgovor na ovo pitanje svakako zavisi od više faktora. Različiti svetski meridijani donose drugačije poglede na istoriju i na ono što je za njih “zapravo važno“…
Sa kojeg god ćoška zemaljske kugle potekli, ukoliko je verovati istraživanju koje je sproveo američki Istraživački centar ‘’Piu’’, 77% planete misli da je jezik odlučujući simbol za određivanje nečijeg nacionalnog identiteta, dok je zemlja u kojoj smo se rodili u potpuno drugom planu.
Sudbina nekog naroda i jezika je osuđena na večno međusobno preplitanje i borbu za opstanak. Oni nastaju zajedno, zajedno se trude da opstanu, a na kraju, jedan bez drugog ne postoje.
Dakle, na kojem god delu sveta da načinimo svoj prvi korak, ukoliko govorimo jezikom naših predaka, nalazimo se u prvim redovima borbe za očuvanje onoga što nam je ostavljeno u amanet, a šta se dešava sa pismom kojim pišemo? Kolika je njegova važnost?
Ćirilično pismo jedno je od najvažnijih simbola kojima potvrđujemo svoj identitet. Prema ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, ono je i jedino zvanično pismo koje je u upotrebi, ali nasuprot tome, većina mladih Novosađana se danas, ipak, odlučuje za latinicu.
Do toga dolazimo zato što ni sami nismo svesni koliko će nas očuvanje, nama toliko sporedne stvari, poput vrste pisma koje koristimo, učiniti snažnijim pri očuvanju onoga što zapravo jesmo.
Dakle, jezik je osnova nacionalnosti, a pismo je osnovna nacionalne kulture jednog naroda.
Ukratko o ćirilici:
Kada je na našim prostorima počelo opismenjavanje, Ćirilo i Metodije su nam doneli glagoljicu kao prvo oruđe za pisanje istorije koja se ne sme zaboraviti. Iako je ovo pismo bilo od velike koristi narodima sa ovog prostora, ono je imalo dosta mana i grešaka zbog čega je lingvista Vuk Stefanović Karadžić odlučio da se poradi na ovom pismu, te za nas stvori ono što danas nazivamo ćirilica.
Zahvaljujući njegovoj reformi dobili smo jedno od najsavršenijih pisama koja postoje, jer je veoma malo pisama u kojima svaki glas ima svoj znak.
Kod naših sugrađana danas postoji nekakav otpor. Ljudi veruju da im je pismo primitivno, te da sa njime ne mogu da uđu u Evropu, međutim, ono čega nisu svesni ni mnogi Novosađani, a ni Srbi rasejani širom naše države i celog sveta, jeste da smo baš sa ovim pismom u Evropu ušli već mnogo, mnogo ranije, dok nismo bili ni rođeni.
Tako je! Iako je često nipodaštavamo, ćirilica je svetski alfabet. Njome se ne koriste samo Srbi, već i Grci, Bugari, Rusi i drugi narodi…
Latinicu smo kao drugo pismo prihvatili početkom prošlog veka, kako bismo, ovako tolerantni kakvi jesmo, izašli u susret latiničkoj braći sa kojom smo počeli da gradimo ideju o jugoslovenstvu.
Zbog tolike rasprostranjenosti latiničnog pisma, mnogi danas misle da su Srbi dvoazbučan narod, međutim, dvoazbučni narodi ne postoje!
Zbog toga Srbi, a pogotovo mi u Novom Sadu, gde nam je multikulturalnost podignuta na malčice viši nivo nego u ostalim gradovima u okolini, moramo uvek da pišemo ćirilicom i budemo joj verni kao što su braća Hrvati verni latinici.
View this post on Instagram
Latinici ne okrećemo leđa. Na njoj ćemo pročitati sva ona najlepša svetska dela koja će nam obogatiti vokabular, ali kada dođe vreme da iz našeg bogatog rečnika nešto moramo da pretočimo na hartiju, setićemo se da je korišćenje ćiriličnog pisma jedini način da negujemo i očuvamo naše pismo i identitet, kako to rade i drugi ozbiljni narodi.
Ne smem ni da vam kažem da “Google“ ima veću svest o važnosti pisma kao osnove nacionalne kulture od nas samih, te je u skorije vreme politika ove kompanije uredila pretragu na način da oni koji kucaju na ćirilici sa teritorije Srbije dobijaju statuse prioritetnih pretraga.
Otuda, eto i našeg portala na ćirilici, koji se trudi da sugrađanima probudi svest o važnosti srpskog zvaničnog pisma.
Ukoliko uzmemo u obzir da mi Novosađani živimo na području gde su se nekada baškarili razni narodi, pokušavajući da puste svoje korene toliko jako, kako bi nas na kraju možda i izbrisali, prilično smo se opustili.
Zato, moramo da se uozbiljimo i krenemo u borbu za očuvanje našeg identiteta i integriteta!
Prvi korak ka tome jeste da načinimo promenu kod sebe, a onda će, kao i svaku dobru ideju, drugi samo nastaviti da je prate… Uostalom, šta mislite kako je ćirilica toliko oživela?
Preuzmite android aplikaciju.
