Почетна > Нови Сад

Нови Сад Новосадске приче

Ко смо ми и шта нас одређује?

Самопоштовање једног народа остварује се неговањем националног идентитета. Он је одређен свешћу о историји и традицији, културним јединством и средњовековним наслеђем, а његових симбола је неписано много.
Фото: WikimediaCommons/Kruševljanin Ivan

Као што је некада развијање националног идентитета било од круцијалне важности за постојање нашег народа, чини се да у савременом добу његово очување има исто толики, ако не и за нијансу већи, значај.

Верујем да се свака нација у једном моменту запита: “Ко смо ми и шта нас одређује? Да ли се наш национални идентитет најбоље исказује кроз језик, веру, земљу порекла или обичаје и традицију?“

Одговор на ово питање свакако зависи од више фактора. Различити светски меридијани доносе другачије погледе на историју и на оно што је за њих “заправо важно“…

Са којег год ћошка земаљске кугле потекли, уколико је веровати истраживању које је спровео амерички Истраживачки центар ‘’Piu’’, 77% планете мисли да је језик одлучујући симбол за одређивање нечијег националног идентитета, док је земља у којој смо се родили у потпуно другом плану.

Novi Sad pre Novog Sada

Судбина неког народа и језика је осуђена на вечно међусобно преплитање и борбу за опстанак. Они настају заједно, заједно се труде да опстану, а на крају, један без другог не постоје.

Дакле, на којем год делу света да начинимо свој први корак, уколико говоримо језиком наших предака, налазимо се у првим редовима борбе за очување онога што нам је остављено у аманет, а шта се дешава са писмом којим пишемо? Колика је његова важност?

Ћирилично писмо једно је од најважнијих симбола којима потврђујемо свој идентитет. Према уставу Републике Србије из 2006. године, оно је и једино званично писмо које је у употреби, али насупрот томе, већина младих Новосађана се данас, ипак, одлучује за латиницу.

До тога долазимо зато што ни сами нисмо свесни колико ће нас очување, нама толико споредне ствари, попут врсте писма које користимо, учинити снажнијим при очувању онога што заправо јесмо.

Дакле, језик је основа националности, а писмо је основна националне културе једног народа.

Gradska biblioteka – Kulturni spomenik pod zaštitom Grada

Укратко о ћирилици:

Када је на нашим просторима почело описмењавање, Ћирило и Методије су нам донели глагољицу као прво оруђе за писање историје која се не сме заборавити. Иако је ово писмо било од велике користи народима са овог простора, оно је имало доста мана и грешака због чега је лингвиста Вук Стефановић Караџић одлучио да се поради на овом писму, те за нас створи оно што данас називамо ћирилица.

Захваљујући његовој реформи добили смо једно од најсавршенијих писама која постоје, јер је веома мало писама у којима сваки глас има свој знак.

Код наших суграђана данас постоји некакав отпор. Људи верују да им је писмо примитивно, те да са њиме не могу да уђу у Европу, међутим, оно чега нису свесни ни многи Новосађани, а ни Срби расејани широм наше државе и целог света, јесте да смо баш са овим писмом у Европу ушли већ много, много раније, док нисмо били ни рођени.

Тако је! Иако је често ниподаштавамо, ћирилица је светски алфабет. Њоме се не користе само Срби, већ и Грци, Бугари, Руси и други народи…

Латиницу смо као друго писмо прихватили почетком прошлог века, како бисмо, овако толерантни какви јесмо, изашли у сусрет латиничкој браћи са којом смо почели да градимо идеју о југословенству.

Због толике распрострањености латиничног писма, многи данас мисле да су Срби двоазбучан народ, међутим, двоазбучни народи не постоје!

Због тога Срби, а поготово ми у Новом Саду, где нам је мултикултуралност подигнута на малчице виши ниво него у осталим градовима у околини, морамо увек да пишемо ћирилицом и будемо јој верни као што су браћа Хрвати верни латиници.

Латиници не окрећемо леђа. На њој ћемо прочитати сва она најлепша светска дела која ће нам обогатити вокабулар, али када дође време да из нашег богатог речника нешто морамо да преточимо на хартију, сетићемо се да је коришћење ћириличног писма једини начин да негујемо и очувамо наше писмо и идентитет, како то раде и други озбиљни народи.

Не смем ни да вам кажем да “Google“ има већу свест о важности писма као основе националне културе од нас самих, те је у скорије време политика ове компаније уредила претрагу на начин да они који куцају на ћирилици са територије Србије добијају статусе приоритетних претрага.

Отуда, ето и нашег портала на ћирилици, који се труди да суграђанима пробуди свест о важности српског званичног писма.

Уколико узмемо у обзир да ми Новосађани живимо на подручју где су се некада башкарили разни народи, покушавајући да пусте своје корене толико јако, како би нас на крају можда и избрисали, прилично смо се опустили.

Зато, морамо да се уозбиљимо и кренемо у борбу за очување нашег идентитета и интегритета!

Први корак ка томе јесте да начинимо промену код себе, а онда ће, као и сваку добру идеју, други само наставити да је прате… Уосталом, шта мислите како је ћирилица толико оживела?

 

Преузмите андроид апликацију.