Путеви су од вајкада спајали људе, олакшавали им живот и ствари чинили доступнијима. Слобода кретања је једно од основних цивилизацијских постулата савременог друштва.
Зато се у светлу скорашњих догађаја поставља питање ко има право да ту слободу некоме одузме.
Да ли аргумент да се тај неко ко блокира пут бори за нешто што он сматра да је битно истовремено значи да је његово право прече од права другог да се слободно креће?
Да ли је онда блокирање међународног пута у сврху задовољења својих потреба да се изрази незадовољство нечим оправдано или је у питању иживљавање мање групе над већином?
Ко је тај ко одлучује да је његово право веће и јаче од права свих осталих?
Блокирати некоме право да се креће по сопственој вољи значи одузети му цивилизацијску тековину. Противно његовој вољи га задржавати и још притом нападати и уништавати имовину свакако би се могло сврстати у кривично дело.
Република Србија је потписник многих међународних повеља којима се гарантује несметани пролаз свим људима, без обзира на националну, верску или расну припадност.
Жалосно је било данас гледати сцене напада на стране држављане који су ни криви ни дужни умешани у нешто што нити разумеју нити их се тиче. Жалосно је било слушати подругљиви смех и добацивање оних који су им право на слободу кретања одузели.
Зато не треба да чуди бес и револтираност грађана који су се побунили против насилног одузимања њихових грађанских слобода и успротивили се онима који су их присилили да учествују у нечему што не желе, односно да буду декор протеста који се огледао у километарским колонама.
Стара народна изрека каже да за све постоји начин, време и место, зато се поставља питање да ли је одузимање туђег права на слободу кретања начин, новогодишњи празници време, а међународни пут место.
Vučević osudio blokadu međunarodnog puta i napad na strane državljane
Преузмите андроид апликацију.
