Današnji dan je veoma poseban za naš narod. Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Trifuna.
Ukoliko ste pravoslavni vernik, znate da je u nas Srba, potpuno normalno skoro svaki dan proslavljati nekog svetitelja. Međutim, iako je nepopularno izgovoriti naglas, neki su, jednostavno, u narodu prihvaćeniji od drugih.
Iako mnogi ne znaju da je pre neki dan proslavljen praznik Sveta Tri jerarha, retko koji Novosađanin nije obavešten da se 14. februara proslavlja dan ljubavi i vina.
Sveti Trifun se smatra zaštitnikom vinograda, bračne ljubavi i vernosti koji su ključni deo pravoslavne vere.
Na današnji dan viongradari odlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot loze i poliju ga vinom, jer se veruje da će na taj način grožđe dobro roditi.
Smatra se za zaštitnika biljaka, koji ga čuva od raznih štetočina, te je upravo on svetitelj kome se zemljoradnici mole za zaštitu vinograda od gusenica, skakavaca i drugih insekata.
Takođe se veruje da će, ako na Svetog Trifuna pada kiša, godina biti rodna, a da će ukoliko dan bude vedar, godina biti nerodna.
Ukoliko je suditi po današnjem danu, pred nama je jedna sušna godina.
Naš narod, još, veruje da sa ovim danom stiže proleće, te se budi priroda i onaj najuzvišeniji osećaj kod ljudi – ljubav.
A ko je, zapravo, on bio?
Sveti Trifun rođen je u veoma siromašnoj porodici, ali je bio pobožan od malih nogu. Kao dete provodio je puno vremena sa životinjama, a najviše je uživao čuvajući guske. Za vreme svoga života dar čudotvorstva i isceljenja koristio je za lečenje mnogih bolesnika i pomaganje svima onima koji su mu se obraćali za pomoć.
Po sopstvenoj želji, sahranjen je veoma skromno u njegovom rodnom mestu. Nažalost, umro je mučeničkom smrću sa samo osamnaest godina, dolaskom novog Cara na vlast koji je progonio hrišćane.
Pokušali su da ga nateraju da se odrekne Hrista, a nakon što je odbio da to uradi, vezali su ga za konja i bosonogog vukli preko trnja i kamenja. Nakon dugog procesa mučenja, konačno je naređeno da ga poseku mačem i da na taj način napusti ovozemaljski svet.
Čudo Svetog Trifuna
Rimskim carstvom je 225. godine vladao car Gordijan, koji iako je bio idolopoklonik, nije gonio hrišćane. On je imao lepu i pametnu kćerku koja se zvala Gordijana.
Kada je došlo vreme za njenu udaju, prosili su je mnogi veliki i slavni kneževi, ali po Božijem dopuštenju u nju je ušao đavo koji ju je veoma mučio. Sve je to veoma teško palo devojčinim roditeljima, koji su uprono pokušavali da pronađu lek za bolest njihove ćerke.
Kako ništa nije uspevalo, na kraju sam đavo iz devojke povika: “Niko me odavde ne može isterati, osim mladića Trifuna!“
Nakon ovog događaja car je poslao svoje podanike po celom svetu, te su pred devojku dovodili sve mladiće koji su nosili ovo ime. Njihova potraga završila se u Frigiji, kada su pronašli sedamaestogodišnjeg mladića – Svetog Trifuna, te ga poveli sa sobom u Rim.
Kada se Sveti Trifun približavao Rimu, đavo iz devojke je to osetio, te je počeo još jače mučiti devojku i vikati iz nje: “Ne mogu više ovde živeti, jer se Trifun približava! Kroz tri dana stići će!“
Na taj način đavo izađe iz devojke, još pre nego što je sam Trifun stigao do nje, a kada je trećeg dana Trifun, zaista, stigao k’ caru, on ga primi sa puno ljubavi, te od njega zatraži da svojim očima vidi đavola.
Nakon sedam dana neprekidne molitve, Trifun pun Duha Svetoga, pred carem i njegovom porodicom, izusti: “Tebi govorim, duše nečisti, u ime Gospoda mog Isusa Hrista, javi se na očigledan način prisutnima i pokaži im svoj nakazni i besramni lik, te ispovedi nemoć svoju!“
U tom času đavo se pojavio u obliku crnog psa sa plamenom u očima, te progovori. Kada to videše car i njegova porodica odrekoše se neznaboštva i poverovaše u Hrista. Trifun tada bi nagrađen od cara, ali skroman i čestit kakav je bio, sve je usput razdelio siromasima.
Preuzmite android aplikaciju.
