Srpsko likovno stvaralaštvo bogato je i raznovrsno, a među izuzetno značajnim slikarima realizma i istoriografije nalazi se imeniti Paja Jovanović. Zajedno sa Urošem Predićem i Đorđem Krstićem, Jovanović se smatra najznačajnijim predstavnikom srpske slikarske škole realizma.
Dugo iščekivana izložba neobičnog formata Paja Jovanović i Gustav Klimt. Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja otvorena je u petak, 13. oktobra 2023. godine u Galeriji Matice srpske, a trajaće do 14. januara.
Izložbu prate brojni prateći pogrami, predavanja i zanimljivosti iz života umetnika.
Jovanovićev opus sa više od 1099 dela obuhvata širok spektar tema, a posebno su poznata njegova dela koja prikazuju narodni život i istorijske događaje.
Svojim stvaralaštvom, duboko je uticao na likovno obrazovanje i kulturu, ali i na rodoljublje srpskog naroda.
Njegov utcaj na slikarstvo prekračuje vremenske i prostorne granice.
Po prvi put javlja se u javnosti u vreme kada je crkvena opština u Vršcu odlučila da naruči nova zvona za Sabornu crkvu.
Tada se otkriva njegov talenat za izradu crteža svetitelja, a njegova prva porudžbina, dobijena u četrnaestoj godini, otvorila je vrata slikarskoj Akademiji u Beču.
Prvo priznanje dolazi 1882. godine, za sliku „Ranjeni Crnogorac“. Ova slika dobila je prvu nagradu i carsku stipendiju na izložbi Akademije u Beču. Ovo priznanje bilo je putokaz za Jovanovića, koji je zatim otputovao u London.
U Londonu, Jovanović je postigao izuzetan uspeh. Negove slike su se odlično prodavale, osiguravajući mu finansijsku sigurnost.
Ovo mu je dozvolilo da često putuje i istražuje, posećujući mesta kao što su severna Afrika, Grčka, Turska, Italija i Španija.
Vrativši se u Beč, Jovanović je nastavio sa stvaranjem dela koja će ga proslaviti.
Negove slike su oslikavale srpsku istoriju i narodni život. On je postao jedan od najpoznatijih i najcenjenijih srpskih umetnika, čije reprodukcije krase brojne srpske kuće.
Jedno od njegovih najpoznatijih dela je „Takovski ustanak“, naručeno od strane kralja Milana Obrenovića.
Ova slika, izložena u Narodnom muzeju u Beogradu, predstavlja značajan istorijski trenutak za srpski narod i postala je autentični prikaz tog događaja.
Jovanovićeva karijera nastavila se i posle Prvog svetskog rata, kada se vratio u Beograd. Na kraju svoje karijere, odlučuje da se vrati u Beč, gde završava svoju izuzetnu umetničku zaostavštinu.
Na kraju, Paja Jovanović ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj umetničkoj istoriji. Negovo stvaralaštvo, preživevši vekove, i dalje nadahnjuje i pliće slikovne dubine, čineći ga večnim u njegovoj nesaznatoj lepoti i značaju.
Četvrtu nedelja manifestacije Ledena šuma obeležava dobro đuskanje!
Preuzmite android aplikaciju.
