Српско ликовно стваралаштво богато је и разноврсно, а међу изузетно значајним сликарима реализма и историографије налази се именити Паја Јовановић. Заједно са Урошем Предићем и Ђорђем Крстићем, Јовановић се сматра најзначајнијим представником српске сликарске школе реализма.
Дуго ишчекивана изложба необичног формата Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја отворена je у петак, 13. октобра 2023. године у Галерији Матице српске, а трајаће до 14. јануара.
Изложбу прате бројни пратећи пограми, предавања и занимљивости из живота уметника.
Јовановићев опус са више од 1099 дела обухвата широк спектар тема, а посебно су позната његова дела која приказују народни живот и историјске догађаје.
Својим стваралаштвом, дубоко је утицао на ликовно образовање и културу, али и на родољубље српског народа.
Његов утцај на сликарство прекрачује временске и просторне границе.
По први пут јавља се у јавности у време када је црквена општина у Вршцу одлучила да наручи нова звона за Саборну цркву.
Тада се открива његов таленат за израду цртежа светитеља, а његова прва поруџбина, добијена у четрнаестој години, отворила је врата сликарској Академији у Бечу.
Прво признање долази 1882. године, за слику „Рањени Црногорац“. Ова слика добила је прву награду и царску стипендију на изложби Академије у Бечу. Ово признање било је путоказ за Јовановића, који је затим отпутовао у Лондон.
У Лондону, Јовановић је постигао изузетан успех. Негове слике су се одлично продавале, осигуравајући му финансијску сигурност.
Ово му је дозволило да често путује и истражује, посећујући места као што су северна Африка, Грчка, Турска, Италија и Шпанија.
Вративши се у Беч, Јовановић је наставио са стварањем дела која ће га прославити.
Негове слике су осликавале српску историју и народни живот. Он је постао један од најпознатијих и најцењенијих српских уметника, чије репродукције красе бројне српске куће.
Једно од његових најпознатијих дела је „Таковски устанак“, наручено од стране краља Милана Обреновића.
Ова слика, изложена у Народном музеју у Београду, представља значајан историјски тренутак за српски народ и постала је аутентични приказ тог догађаја.
Јовановићева каријера наставила се и после Првог светског рата, када се вратио у Београд. На крају своје каријере, одлучује да се врати у Беч, где завршава своју изузетну уметничку заоставштину.
На крају, Паја Јовановић оставио је неизбрисив траг у српској уметничкој историји. Негово стваралаштво, преживевши векове, и даље надахњује и плиће сликовне дубине, чинећи га вечним у његовој несазнатој лепоти и значају.
Četvrtu nedelja manifestacije Ledena šuma obeležava dobro đuskanje!
Преузмите андроид апликацију.
