Životno okruženje i genetska predispozicija su glavni faktori koji definišu koliko ćemo biti visoki.
Dobijeni rezultati nakon sprovedenog istraživanja o ljudskoj visini pokazali su da su najviši muškarci Holanđani, dok je lepši pol u proseku najviši u Letoniji, a obuhvaćen je period od jednog veka.
Kako su studije pokazale, za porast visine ljudi uticala je kvalitetnija ishrana, zdravstveni i svakako bolji higijenski uslovi. Naravno, ne treba zanemariti ni genetsku predispoziciju, koja svakako direktno utiče na visinu ljudi.
A genetika i kvalitetnija ishrana dovele su do toga da se na prvih deset mesta najviših ljudi nađu narodi Evrope.
Dokazano je da su danas muškarci i žene u proseku viši nego što su to bili njihovi preci pre samo sto godina. Svakako na to su uticali već pomenuti faktori.
Holanđani su se našli na samom vrhu liste najviših muškaraca sveta, sa prosečnom visinom od 182,5 centimetara, dok su među damama sa prosečnom visinom od 169,8 centimetara ovo mesto zauzele žene Letonije.
Možda je zanimljivo spomenuti da je visina najviše napredovala kod žena Južne Koreje, gde su za jedan vek one porasle čak 20 centimetara. Među muškarcima najviše su porasli Iranci, pa su sada za 16,5 centimetara viši od svojih predaka pre sto godina.
Sa druge strane, kao najniže žene istakle su se dame Gvatemale sa svega 149,4 centimetra visine, dok su među jačim polom najniži narodi Istočnog Timora (159,8 centimetra ).
Može se zapaziti da je narod podsaharske Afrike počeo da se „smanjuje“ kada se uzme u obzir visina ovih naroda pre sto godina. Tome je svakako doprineo nedostatak hrane i neadekvatna zdravstvena nega.
Možda i najšokatniji rezultat odnosi se na visinu stanovnika SAD-a. Dokazano je da od šezdesetih godina prošlog veka, narod SAD-a je počeo da stagnira. Kao razlog se navodi preterana konzumacija brze hrane, ali i nedostatak kretanja.
A gde smo tu mi?
Moglo bi se reći da se situacija koju zatičemo na ulicama naših gradova, poklapa sa dobijenim rezultatima. Naši muškarci svakako spadaju u grupu viših, ali takođe možemo reći isto i kada su žene u pitanju.
Kada se u obzir uzmu oba pola, Srbija zauzima peto mesto po prosečnoj visini naroda sveta. Svega dva centimetara su nas sprečila da zauzmemo vrh liste najvišeg naroda sveta. Za poslednjih sto godina, prosečno su muškarci porasli za 13,2 centimetra, dok su dame u Srbiji porasle čak za 15,7 centimetara tokom jednog veka u odnosu na svoje pretke.
Na rast naroda na ovom područiju svakako su uticali i bolja ishrana, kao i uslovi života. Naši preci su mnogo radili, živeli u teškim uslovima što je svakako ostavilo traga na njihovu visinu. Takođe, neraznovrsna ishrana je doprinela da naše prabake i pradeke ne dostignu svoj maksimum kada je visina u pitanju.
Norveška, Danska, Crna Gora i Holandija su se našle ispred nas kada je visina u pitanju. Iza nas su Nemci, Hrvati, Česi, Slovenci i narodi Luksemburga.
Zašto je dobro biti visok?
Istraživanja su pokazala da visoki ljudi imaju manji rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti i da duže žive. Pokazalo se da među visokim ljudima ima više obrazovanijih, ali i da više zarađuju.
Preuzmite android aplikaciju.
