Početna > Biznis
Biznis

Ko je najviše diskriminisan na tržištu rada?

Žene, Romi i generalno ljudi koji su u riziku od siromaštva, beskućnici i oni bez dokumenata, interno raseljeni sa Kosova imaju otežaniji pristup tržištu rada, ali i mehanizme zaštite.
Foto: Unsplash/Jelen-Lopez

Imaju previše godina ili su mlade, pa će postati majke. Već su majke pa neće dovoljno raditi ili sumnjive su jer imaju „neke godine“, a nisu u braku. To je taj začarani krug diskriminacije žena na radu gde je dovoljno da samo postojite kao žena, smatra Milica Marinković iz A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava.

„Svakako da ovo nije jedina društvena grupa koja je izložena diskriminaciji. Skrenula bih pažnju i na Rome i generalno ljude koji su u riziku od siromaštva i kakav je njihov pristup tržištu rada i mehanizmima zaštite. Postoje i određene grupe stanovništva kojima je tržište rada potpuno nedostupno, što je povezano sa nekim većim problemima koje imaju, tu najviše mislim na beskućnike i ljude bez dokumenata, interno raseljene sa Kosova“ naglasila je Marinković.

Tako u praksi malu ulogu igra sve veći stepen obrazovanja koji ostvaruju Romi i Romkinje. Diskriminacija je prisutna čak i kada su pripadnici ove manjinske grupe najkvalifikovaniji za svoje poslove.

„Ukoliko neki poslodavac ne želi da zaposli Roma ili već tome pristupa sa nekim stepenom diskriminacije, kandidat neće imati previše šansi da otkloni predrasude. U poslednje vreme veoma često ističem zaključak da jeste puno sredstava uloženo u afirmativne mere, odnosno kvote za upise na fakultete, ali taj proces nije rađen sinhrono sa tržištem rada. To je dovelo do toga da sada imate jedan skup visokoobrazovanih Roma i Romkinja koji su jednako diskriminisani na tržištu rada i u situaciji da prihvataju poslove ispod svojih kvalifikacija“ ističe Marinkovićeva, podsećajući da upravo zato postoji velika potreba da se dodatno radi sa poslodavcima, ali i kolektivima i da se najave ozbiljnije i detaljnije agende biznisa i ljudska prava.

Najslabije plaćene poslove, poput javnih radova, održavanja higijene zgrada i javnih prostora i sezonskih poslova i dalje u velikom broju rade Romi sa nižim stepenom obrazovanja, što je situacija koja je dugo prisutna.

Marinković je naglasila prikrivenu, posrednu i protivzakonitu praksu diskriminacije s kojom je na terenu i iz rada sa korisnicima upoznata Inicijativa A 11.

Ogleda se u, na primer, odbijanju poslodavca da na određenu, dobro plaćenu poziciju primi radnika koji je Rom, uprkos činjenici da ovaj radnik ima sve potrebne kvalifikacije.

Optimistična godina za proizvođače maline

Preuzmite android aplikaciju.