O Aleksandru Marušiću, poznatijem po nadimku Marle, brujali su mediji, a novosadska policija i sudstvo su od njega zazirali. Bio je neposlušan u ono vreme “kada se to nije smelo”.
Porodica Marušič inače poreklom iz Crne Gore od Bjelopavlovića, živela je u Ulici Lukijana Mušickog na broju 13. Mladi Aleksandar probleme je počeo da pravi još kao srednjoškolac, a prvi put je u zatvoru bio sa samo 19 godina jer je prikirivao prijatelje koji su učinili krivično delo. Marle je po konstituciji bio veoma krupan čovek sa svojih 188 centimetara visine i bio je vrlo snažan.
Milicija je u to vreme formirala “Leteći vod” na čijem čelu je bio policajac Žoja.
Vojni rok i zatvor
Od februara 1960. godine služio je vojni rok na Kosovu i Metohiji u Uroševcu gde je ostao mesec dana više nego što je trebalo jer je bio u zatvoru.
U zatvoru je završio jer je za Božić napio nekoliko pripadnika albanske nacionalnosti. U vreme strogog socijalizma nije baš bilo poželjno slaviti Božić, a pogotovo ne praviti incidente koje bi mogli ugroziti tadašnje “bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti”. Ni posle povratka iz vojske 1962. godine nije se dobro uklopio u tadašnji sistem i društvo.
Incident na Bećarcu
Oktobra iste godine po povratku iz armije izašao je sa društvom na nasip kod plaže Bećarac. Na nasipu su bili i Marletova tadašnja devojka Ljubica i drugovi Đorđe Prodanović Šeki i Radoslav Kosić Doraka.
Oni su na nasipu sreli prijateljicu Barbaru koja je ugovorila “posao” sa kapetanom I klase iz Beograda, a sve je trebalo da se odigra u vrbaku. Barbara je zamolila Marleta da je čuva u slučaju da kapetan ne želi da plati. Nešto kasnije dotrčala je do Marleta i rekla mu “Neće da mi plati”. Marle je prišao kapetanu i udario ga tako da je ovaj pao u Dunav.
Sporni novčanik
Nakon obračuna sa kapetanom Marle se uputio sa društvom ka centru niz Fruškogorsku ulicu, ali nisu primetili da im fali jedan iz društva. Šeki nije krenuo sa njima već se vratio do kapetana i navodno mu ukrao novčanik.
Suđenje
Istragu u ovom slučaju vodili su Svetozar Brnović “Megre” i Đorđe Drljača. Suđenje je bilo apsolutno i strogo zatvoreno za javnost što je bilo normalno u to vreme kada se sudilo civilima za napad na pripadnike JNA. Niko osim sudija nije znao identitet kapetana, a zahtev Marletovog advokata da se suoči sa kapetanom odbijen je. Marle je osuđen na pet, a odslužio je četiri godine, dok je navodni krivac Šeki dobio tri godine zatvora.
Marle se sve vreme suđenja branio sa slobode, a o tome je čak pisao i Dnevnik u karikaturi.
Nakon toga Dnevnik, ali ni niko drugi od tadašnje štampe nije više pisao o ovom incidentu.
Izlazak iz zatvora i selidba u Nemačku
Maja 1968. Marušić se vraća u rodni kraj, a njegov otac je već tada napustio porodicu.
Odmah po izlasku iz zatvora, kod hotela “Vojvodina”, sreo je i starog prijatelja čuvenog Dimitrija Krivokuću, poznatijeg kao Mitu Džambasa.
Marle je mir našao u Ahemu u Nemačkoj kada je preko prijatelja uspeo da dobije vizu, a tamo mu je već živela sestra, nije poznato da li mu je u tome pomogao i sam Džambas.
Nakon toga, Marle je povremeno posećivao rodni grad.
Izvor: Vladimir Vrgović, Novi Sad, 1944-1969.
Novosadski korzo – mesto gde se šetalo i izlazilo, da bi se videlo i bilo viđeno
Preuzmite android aplikaciju.
