Ko je bio Ipatijev, u čijoj kući je masakrirana ruska carska porodica 1918. godine? Carska porodica, nakon što je odvedena u Jekaterinburg, bila je zatočena u kući inženjera Nikolaja Ipatijeva. U njegovom domu su proveli svoje poslednje dane, a tamo je ubijen poslednji ruski car Nikolaj II i članovi njegove porodice.
Život vlasnika ove kuće kao i njegova dalja sudbina, su manje poznati široj javnosti . Odluku o smeštaju članova carske porodice u taj dom doneli su Čekisti(preteča NKVD-a) iz Jekaterinburga. Član Centralnog komiteta, Jakov Sverdlov od njih je zatevao sledeće: „Po svom nahođenju, ili smestite u zatvor ili pripremite zasebnu vilu, glavna pogodnost je bezbednost, a da nema komunikacije“.
U Jekaterinburgu je bilo nekoliko pogodnih kuća ali u centru odgovarajuća je bila samo kuća Ipatijeva. U slučaju da su snage Belih pokušale da oslobode cara, pretpostavka je bila da ovu kuću mogu da zauzmu samo na juriš a pod borbom bi morali da prođu kroz ceo grad. Ova ideja se dopala lokalnim Čekistima, brzo su organizovali obezbeđenje, postavili su mitraljeske punktove i podigli ogradu.
Kao što smo u uvodu napomenuli, vlasnik kuće bio je vojni inženjer Nikolaj Ipatijev. Nakon što je završio vojnu akademiju i okončao vojnu službu, na poziv starijeg brata preselio se u Jekaterinburg.
Nikolaj Ipatijev je radio na izgradnji železnice i bio je profesor na Uralskom rudarskom institutu. Njegova žena, Marija Gelcer, bila je ćerka poznatog ruskog umetnika.
Krajem 1917. godine Ipatijev je iseljen iz svog doma po nalogu sovjetskih vlasti . U kuću je zatim smeštena porodica bivšeg cara Nikolaja II. Carska porodica je na posebno surov način streljana u noći 17. jula 1918. godine. Ipatijevu su ubrzo, 22. jula vraćeni ključevi od kuće ali je on odlučio da se tamo više ne vraća. Ubrzo su Jekaterinburg zauzele trupe admirala Kolčaka. Komadant Belih je ponudio Ipatijevu da kupi kuću radi istražnih radnji u vezi sa ubistvom carskih mučenika.
Po završetku građanskog rata kuća je korišćena na razne načine. Prvo je tu bio štab Crvene armije, zatim konak za radnike. Od 1927-1932. godine, u kući se nalazio Muzej revolucije a zatim kancelarije koje su pripadale različitim odeljenjima lokalnih vlasti.
Sovjetski Politbiro je 1975. godine usvojio tajnu rezoluciju o rušenju kuće, koja je sprovedena 1977. godine. Ovo naređenje je izvršio Boris Jeljcin, budući predsednik Rusije, koji je tada obavljao dužnost prvog sekretara Sverdlovskog oblasnog komiteta KPSS(više o svemu u sledećoj priči). Posle teških lomova, 2003. godine na mestu gde se ranije nalazila kuća, podignut je pravoslavni Hram na krvi.
Ništa manje nije bila tragična ni sudbina Nikolaja Ipatijeva. On je bio veoma svestan da u svakom trenutku može biti streljan od strane komunističkih vlasti. Septembra 1919. godine sa porodicom je uspeo da napusti Rusiju. Novi dom je našao u Pragu gde je predavao na lokalnom institutu. Umro je 1938. godine. Kasnije se prisećao:
„Kada su Car i Carica prebačeni u moju kuću na Trgu Voznesenja, Carica je na prozoru jedne od soba, u znak sećanja na svoj dolazak, napisala datum: „17/30. 1918“.
Moja kuća, kako su je zvali – Ipatijev – izgrađena je 70-ih godina prošlog veka. I za sve ovo vreme nijedna mrtva osoba nije izneta iz njega. U njemu niko nije umro! Kakva surova ironija sudbine… Posle 50 godina u njoj je odmah ubijeno 11 ljudi.“
Prst istorijske sudbine je odredio da je vladavina dinastije Romanova počela ceremonijom krunisanja u Ipatijevskom manastiru (u Kostromi) 1613. godine a završila se pogubljenjem carske porodice u domu inžinjera Ipatijeva u Jekaterinburgu 1918. godine.
Petar Đurđev, istoričar
Preuzmite android aplikaciju.
