Ulica u nastavku Braće Popović, a pre Ulice Radomira Raše Radujkova nosi naziv Hadži Ruvimova. Često se može čuti i „Hadži Ruminova“ ili „Hadži Ruvinova“, a znate li ko je bio čovek iza njenog naziva?
Rođen je kao Rafailo Nešković u Babinoj Luci nedaleko od Valjeva, a svoje obrazovanje stekao je u manastiru Dokmir i manastirima Fruške gore, a naposletku Sremskim Karlovcima.
Nakon ženine smrti zamonašio se i 1783. godine dobio ime Ruvim, po kojem ga i danas pamtimo. Prefiks „Hadži“ dobio je odlaskom u Jerusalim na hadžiluk 1785. godine.
Bio je iguman u manastiru Voljavča koji su kasnije spalili Turci, boravio je i u Velikoj Remeti na Fruškoj gori, a kasnije i u manastiru Bogovađi.
Događaji koji su obesmrtili Hadži Ruvima dogodili su se prilikom pripreme Prvog srpskog ustanaka u kojoj je učestvovao.
Kada se spremala čuvena Seča knezova, do Ruvima je došla informacija da su određeni knezovi pohapšeni. Umesto da se pusti u bekstvo, zaputio se u Beograd, međutim, tamo je uhvaćen od strane Turaka.
Prema pisanju Vuka Stefanovića Karadžića, Hadži Ruvim je bačen u tamnicu, krvnički mučen i sečen, ali ništa nije hteo da prizna i nikoga nije hteo da oda.
Pogubljen je u „Seči knezova“, u januaru 1804. godine, sa oko 70 bitnih, istaknutih i znamenitih Srba tog vremena.
Da je Hadži Ruvim bio čak i više od sveštenika govori i njegova umetnička strana.
U slobodno vreme bio je slikar i rezbar, pa je tako bio deo razvoja likovne kulture u Srbiji u 18. veku.
Jedno od njegovih najlepših dela je i zavetni krst koji se nalazi u zbirci Narodnog muzeja u Beogradu.
Urađen je 1799. godine od kruškovog drveta, a na njemu je prikazano 12 Velikih praznika sa velikom preciznošću i pažnjom na svaki detalj.
Osim rezbarstva, svojim perom ukrasio je i brojne knjige.
Tako je upamćen ne samo kao sveštenik, već kao svestrana ličnost, umetnik i borac za slobodu srpskog naroda, što je na kraju platio i životom.
Preuzmite android aplikaciju.
