Predsednik Nove srpske demokratije (NSD), članice koalicije Za budućnost Crne Gore, Andrija Mandić, kandidat je za predsednika Skupštine Crne Gore, a o njegovom izboru odlučivaće se na današnjem nastavku konstitutivne sednice parlamenta.
Andrija Mandić je rođen 19. januara 1965. godine u Šavniku. Po nacionalnnosti je Srbin, a po veroispovesti pravoslavac. Diplomirao je na Metalurško-tehnološkom fakultetu u Podgorici, gde živi i radi.
Mandić ima veoma bogatu političku karijeru, kojom je počeo da se bavi 90-tih godina prošlog veka.
Mandić važi za jednog od najvećih kritičara Mila Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista (DPS). Protivio se odvajanju Crne Gore od Srbije, nezavisnosti tzv. Kosova i pristupanju Crne Gore NATO savezu.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu njegove partije, pre aktivnog političkog angažmana Mandić je bio uspešan preduzetnik. Bio je direktor i suvlasnik akcionarskog društva za preradu obojenih metala, a organizovao je i prvu privatnu proizvodnju aluminijumskih legura u Crnoj Gori.
Bio je član delegacije Skupštine Crne Gore u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, član Ustavnog odbora, Odbora za bezbednost i odbranu, te Odbora za antikorupciju u Skupštini Crne Gore. Mandić je bio član delegacije u Parlamentarnoj skupštini Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Mandić je bio jedan od protivnika nezavisnosti Crne Gore od tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Za razliku od nekih drugih partija, rukovodstvo SNS je zauzelo stav da ne bi trebalo da se ulazi u pregovore sa vladajućim partijama u Crnoj Gori oko pitanja otcepljenja od Srbije. Zato su na početku ostali izvan pregovaračkog procesa koji se odvijao pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Zastupali su stav da odluka o nezavisnosti može da bude donesena samo ukoliko se u prilog nezavisnosti izjasni apsolutna većina od ukupnog broja građana sa pravom glasa. Sa druge strane, vladajuće stranke su isticale da je za donošenje takve odluke potrebna prosta većina onih koji će izaći na glasanje.
Nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore, Mandić je predložio unionističkim strankama širu koaliciju pod nazivom „Srpska lista“. Nakon što je Vlada Crne Gore 10. oktobra 2008. godine priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, Mandić je s istomišljenicima izašao na proteste u Podgorici. 13. oktobra je započeo štrajk glađu zbog odluke o priznanju Kosova. Štrajk je prekinuo nakon 13 dana zbog zdravstvenih problema.
Priznavanje nezavisnosti Kosova okarakterisao je kao „jednu od najvećih izdaja koju je crnogorski režim u istoriji napravio“.
Mandić je sa Nebojšom Medojevićem, liderom Pokreta za promene pred izbore 2012. godine formirao koaliciju pod nazivom „Demokratski front“. Na parlamentarnim izborima koji su u Crnoj Gori održani 2012. godine Demokratski front je osvojio 22.8 odsto glasova. Sa 20 poslanika u Skupštini Crne Gore, postali su najjača opoziciona snaga u najvišem zakonodavnom telu Crne Gore.
Lider NSD-a je bio jedan od organizatora protesta ispred Skupštine koji su održani u jesen 2015. godine. Pristalice DF-a su 27. septembra blokirali jednu od najvećih saobraćajnica u Podgorici, a postavili su i šatore ispred zgrade parlamenta. Zahtevi opozicionih predstavnika su bili formiranje prelazne vlade i organizovanje fer izbora. Međutim, pokazivali su i otpor prema ulasku Crne Gore u NATO, kao i donošenju Zakona o slobodi veroispovesti. Protesti su kulminirali 18. oktobra 2015. godine kada je došlo do sukoba sa policijom. Opozicioni lideri su tvrdili da je policija prekoračila silu tokom „obračuna“ sa građanima. Mandić je bio nosilac liste „Demokratski front – Mi ili on“ na Parlamentarnim izborima koji su održani 16. oktobra 2016. godine.
Polovinom 2017. godine Andrija Mandić i Milan Knežević našli su se među optuženima za navodni pokušaj državnog udara na dan izbora 2016. godine. U optužnici Tužilaštva navedeno je da je u Crnoj Gori 16. oktobra 2016. godine sprečen državni udar. Milivoje Katnić, specijalni državni tužilac je naveo da je u noći održavanja izbora bilo planirano da dođe do upada u zgradu skupštine, hapšenja i likvidacije tadašnjeg premijera Milo Đukanović. Suđenje je počelo 24. maja 2017. godine, a Mandić se izjasnio da nije kriv za ono što ga Tužilaštvo tereti, te da je reč o „montiranom procesu“ sa ciljem da se DF proglasi terorističkom organizacijom, da im se zabrani rad, te da se bez njihove saglasnosti uvede Crna Gora u NATO savez.
U maju 2019. godine Viši sud u Podgorici osudio je Andriju Mandića i Milana Kneževića na po pet godina zatvora. Apelacioni sud u Podgorici je 9. februara 2021. godine ukinuo presudu prvostepeno osuđenima u predmetu „Državni udar“. U obrazloženju te odluke se, između ostalog navodi da je Veće višeg suda „potpuno pogrešno donosilo zaključke u odnosu na dokaze koji su provedeni tokom suđenja[.
Krajem decembra 2019. godine vladajuća većina u Skupštini Crne Gore usvojila je sporni Zakon o slobodi veroispovesti kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine, ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo. Tome je prethodila rasprava koja je rezultovala sukobom između poslanika DF-a i poslanika vladajuće koalicije. Dvadeset poslanika opozicije je privedeno, od kojih je 13 uhapšeno zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru. Među njima je bio i Andrija Mandić koji je pozvao vernike Srpske pravoslavne crkve da izađu na ulice kako bi sprečili „otimanje svetinja“.
U noći između 28. i 29. decembra građani su počeli da se okupljaju na ulicama Podgorice, a nakon toga i drugih gradova. Protest opozicije je ubrzo pretvorio u litije u kojima je učestvovalo na stotine hiljada ljudi širom Crne Gore. Pod sloganom „Ne damo svetinje“ građani su mirnim šetnjama izrazili svoje nezadovoljstvo zbog izglasavanja tog zakona, a podržalo ih je i sveštenstvo SPC, konkretno pokojni mitropolit Amfilohije i vladika Joanikije. Na krilima litija do izborne pobede Demokratski front je i na Parlamentarne izbore koji su održani 30. avgusta 2020. godine izašao sa jednom listom pod nazivom „Za budućnost Crne Gore“. Pored stranaka koje čine DF pridružilo im se i nekoliko manjih partija, a za nosioca liste izabran je profesor Zdravko Krivokapić.
Mandić je odlučio da se kandiduje za poslanika, ali sa poslednjeg mesta te liste, kako bi ustupio svoje mesto Krivokapiću. DF je na izborima osvojio 18 poslaničkih mandata, što je otvorilo mogućnost da sa opozicionim koalicijama „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“ formira novu vladu Crne Gore. Za mandatara je izabran Zdravko Krivokapić koji je doneo odluku da formira ekspertsku, a ne političku vladu. Ta odluka, a pre toga i koalicioni sporazum koji je potpisao sa liderima druge dve koalicije Aleksom Bečićem i Dritanom Abazovićem da neće menjati spoljnopolitički kurs Crne Gore, da neće menjati zastavu i himnu, da će ostati u NATO savezu, te da neće povlačiti priznanje nezavisnosti Kosova, dovelo je do toga da se Krivokapić udalji od DF-a i donekle izgubi njihovu podršku.
Jedan od Krivokapićevih najoštrijih kritičara bio je upravo Andrija Mandić koji ga je optužio da je izdao birače koji su ga doveli na poziciju da odlučuje o novoj vladi. Uprkos svim kritikama poslanici njegove partije su 4. decembra 2020. godine glasali za novu Vladu Crne Gore. Nastavili su da kritikuju odluke Zdravka Krivokapića, a razdor među DF-ovim poslanicima i čelnicima produbio se nakon što je smenjen ministar pravde Vladimir Leposavić i izglasana „Rezolucija o genocidu u Srebrenici“.
Tada je poslanički klub DF-a napustio parlament i započeo bojkot, a Mandić i ostali lideri zatražili su od premijera da podnese ostavku jer više nema skupštinsku većinu, navodi se, između ostalog, na portalu biografija.org.
Mandić je u braku je sa Sanjom Mandić sa kojom ima dvoje dece, sina Iliju i ćerku Milenu.
Šojgu: Metodički izvršavamo zadatke, Ukrajina izgubila oko 90.000 vojnika od 4. juna
Preuzmite android aplikaciju.
