Kada se malo bolje pogleda, videće se da se „borba za ljudska prava“ Aide Ćorović na kraju nekako uvek svodi na napadanje svega što je srpsko.
Aida Ćorović dospela je u žižu javnosti ovih dana tako što je jajima gađala mural na kojem je oslikan komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić u centru Beograda. Ona je juče na mural bacila nekoliko jaja, da bi zatim, kada su joj policajci prišli da je privedu, počela da vređa pripadnike MUP-a jer „napadaju ženu“.
Međutim, široj javnosti ime Aide Ćorović nije poznato, pa se mnogi pitaju ko je žena koja je izazvala skandal u centru Beograda i kojoj zbog toga po društvenim mrežama podršku pruža opoziciona, drugosrbijanska kvazielita.
„Nestranačka ličnost“ koja je bila član nekoliko stranaka
Aida Ćorović je rođena 1961. godine u Novom Pazaru, a studirala je arhitekturu i istoriju umetnosti u Beogradu.
Kako se navodi na sajtu Otvrenog parlamenta, do ratnih zbivanja na prostoru bivše SFRJ „bavila se likovnom kritikom, arheološkim i arhitektonskim istraživanja“, da bi potom postala „mirovna aktivistkinja angažovana u Beogradskom krugu, Centru za antiratnu akciju i organizaciji Žene u crnom“.
A1tvNet
Ćorovićeva je jednom prilikom istakla da su na njen aktivistički život presudno uticali događaji 9. marta 1991. godine kada je učestvovala u demonstracijama. Zanimljivo, dok u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini najekstremnije političke opcije na čelu sa Franjom Tuđmanom i Alijom Izetbegovićem imaju, praktično, plebiscitarnu podršku, u Beogradu se organizuje pokušaj puča u kojem, između ostalog, učestvuju i organizacije za koje danas znamo da su finansirane iz inostranstva. Član jedne od tih organizacija bila je upravo Aida Ćorović.
Ona se posle učlanjuje u Građanski savez, a potom i Socijaldemokratsku uniju, stranku koja je učestvovala u formiranju Demokratske opozicije Srbije.
Kao „nestranačka ličnost“ kasnije ulazi u Demokratsku stranku 2013. godine, a od aprila 2014. do juna 2016. bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije.
Aktivizam plaćen iz inostranstva
Godine 1997. u Novom Pazaru, Aida Ćorović osniva nevladinu organizaciju “Urban-IN”, čiji je bila i direktor. Ova nevladina organizacija iz inostranstva dobila je veliku podršku i što je još važnije – donacije.
Novčana sredstva su dolazile iz Norveške, Švajcarske, Engleske, Sjedinjenih Američkih Država, a i od drugih organizacija, poput Soroševog “Fonda za otvoreno društvo”, “Freedom House”, “Norwegian Fondation”, “GMF”, “ODOF Palme Center“ i drugih.
Na meti uvek Srbi
Tokom svog rada Ćorovićeva je više puta kritikovala Srpsku pravoslavnu crkvu, zahtevajući da plaća porez, ali i pričama o navodnoj pedofiliji u SPC. Kritike drugih verskih zajednica su, sa njene strane, naravno izostale.
Ipak, posebno mesto u radu Aide Ćorović zauzimaju “zločini srpskih vojnika nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini”, što je nešto što ona najčešće potencira na svojim profilima na društvenim mrežama. S druge strane, indikativno je što se zločinima nad Srbima ona gotovo nikada ne bavi. Srpske žrtve joj verovatno nisu previše interesantne.
Kada se malo bolje pogleda, videće se da se „borba za ljudska prava“ Aide Ćorović na kraju nekako uvek svodi na napadanje svega što je srpsko. Kako drugačije opisati, na primer, protest protiv otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, na kojem je takođe učestvovala ova „aktivistkinja“.
Ona je tada ocenila da spomenik osnivaču loze Nemanjića ne predstavlja tradiciju i kulturu Srbije i da Stefan Nemanja „nije deo naše istorije“.
– Onaj ko je otišao da vidi makar jednu zadužbinu Stefana Nemanje ili srednjovekovnu crkvu, on zna da ovo nije naše nasleđe – rekla je tada Ćorovićeva.
Da li je i to „borba za ljudska prava“ ili, možda, borba protiv ljudskih prava, ali samo Srba? Ili možda Aida Ćorović misli da Srbi nisu ljudi?
Preuzmite android aplikaciju.
