Било да се ради о скандалозној причи о сексу, неприхватљивој политичкој тематици или бласфемији, многи људи су пронашли разлоге да забране неке од најбољих и најпознатијих романа у историји. Судски спорови су вођени, књиге су спаљене, а фетве су издате. Откријте фасцинантне историје 7 познатих књига које су забрањене у земљама широм света, од САД до бившег СССР-а.
Олдус Хаксли – Врли нови свет (1932)
Ова антиутопијска прича о друштву које је превише навикло на вештачки комфор изграђен на експлоатацији, била је превише неукусна за цензоре нехраброг старог света. Ирска је забранила Врли нови свет због онога што су видели као коментаре против религије и традиционалне породице, као и због употребе псовки, а Индија је отишла толико далеко да је Хакслија назвала ‘порнографом’ због његовог приказа света у коме је рекреативни секс био подстицан од малих ногу.
Салман Ружди – Сатански стихови (1988)
Иако су књиге биле забрањене пре и после Сатанских стихова, ниједна није довела до тога да је њиховом аутору неко нацртао мету. У ствари, мало модерних књига има тако крваву историју објављивања. Као резултат изласка ове књиге, Салман Ружди је морао да се крије читаву деценију након што је ирански ајатола Хоемини издао фетву која је такође довела до смрти Руждијевог јапанског преводиоца. Нападани од стране многих у муслиманском свету због богохуљења, Сатански стихови спаљивани су на улицама у Великој Британији и широм муслиманских земаља.
Владимир Набоков – Лолита (1955)
Лолита је књига чија је репутација често замаглила њен стварни садржај, па се дешавало да многи који одлуче да прочитају овај роман очекујуц́и да ц́е бити ужаснути или узнемирени, на крају буду разочарани. Но, због своје контроверзне теме љубави и пожуде једног одраслог човека према тинејџерки, књига је убрзо након изласка била забрањена у Великој Британији и Француској.
Ерих Марија Ремарк – На западу ништа ново (1928)
Иако су се многе књиге нашле на нацистичким ломачама 1933. године, укључујуц́и и оне значајних писаца и мислиоца попут Кафке, Томаса Мана и Алберта Ајнштајна, ниједна није била тако критична према Немачкој из доба Првог светског рата као На западу ништа ново. Националсоцијалисти, па чак и бројни војници и писци који нису били политички оријентисани према нацистима, сматрали су је непатриотском. Оно што се овим групама и појединцима није допало у књизи је управо оно што је чини тако убедљивим приказом правих ужаса ратовања.
Џорџ Орвел – Животињска фарма (1945)
Иако није изненађујуће да је Орвелова сатира о бруталностима комунизма била забрањена у стаљинистичком СССР-у, њен статус забрањене књиге трајао је и након пада Берлинског зида. Животињска фарма је и даље забрањена на Куби и Северној Кореји (из истих разлога због које су је забранили Совјети), а забрањена је и у Кенији због критике корупције и, што је још бизарније, у Уједињеним Арапским Емиратима због приказа свиње која говори, што је оцењено као супротно муслиманским вредностима.
Џером Дејвид Селинџер – Ловац у житу (1951)
Фасцинантна ствар у вези Ловца у житу је што је то истовремено највише пута забрањивана књига и друга књига која се највише учи у америчким школама. Браниоци овог романа виде га као коментар на фрустрације и муке тинејџерског живота, док су цензори у њему видели све, од узрочника убистава и самоубистава, па до комунистичке пропаганде. Оно што цензори нису успели да схвате, међутим, јесте да ц́е забрана књиге због приказа тинејџерског бунта само натерати бунтовне тинејџере да је траже још више.
Џејмс Џојс – Уликс (1920)
Будући да се ради о нарочито тешкој књизи за читање, многима су промакле референце на мастурбацију у једном од поглавља Џојсовог ремек-дела. То није спречило да ово поглавље буде проглашено опсценим од стране судова након што је објављено у књижевном часопису. Можда је цензорима било толико тешко да схвате ову књигу па су веровали да би слична тематика могла бити и у другим поглављима, јер је роман био на листи забрањених у САД и Великој Британији током вец́ег дела 1930-их.
Преузмите андроид апликацију.
