Čini se da sa letom dolazi i „sezona čitanja“ jer se na Štrand uvek nosi neka knjiga, međutim, verujemo da Novosađani čitaju non stop i tokom svih godišnjih doba.
Čitanje je od neprocenjive vrednosti za čoveka, time čovek ništa ne gubi, već samo može da dobije, naravno da postoje oni koji čitaju vrlo malo, ali i oni koji ne čitaju uopšte, što je velika greška.
Kada vam se vrzma po glavi čuvena replika „Knjiga je čovekov najbolji prijatelj“ iz filma „Moj tata na određeno vreme“, shvatićete da je istinita onog trenutka kad uzmete u ruke omiljeno štivo koje čitate u dahu.
Mnogima sama pomisao na knjigu izaziva nelagodu, jer ih podseća na nešto mučno i iscrpno poput učenja, međutim čitanje nije ni nalik tome, ni blizu ispisivanju formula iz oblasti kvantne fizike.
Za čitanje je potrebno samo malo volje i ljubavi i već ste na nekom putovanju koje vam hrani dušu. Neke će se pročitati u dahu za dan ili dva, a neke ćete gustirati nedeljama, natenane.
Smestite se udobno u neku fotelju ili ležaljku ukoliko ste na Oficircu ili nekom bazenu i pročitajte par redova o tome koliko čitanje knjiga donosi benefita.
Knjiga je lek
Koliko god vam se činilo neverovatnim, knjiga ima lekovito svojstvo na čovekov duh.
Određena istraživanja su utvrdila da čitanje smanjuje nervozu i stres čak i više nego šetnja, gledanje televizora ili kafa.
Određene knjige samopomoći utiču na smanjivanje simptoma depresije i osećaja usamljenosti, što itekako blagotvorno deluje na snižavanje krvnog pritiska.
Uvek se može pronaći pogodno štivo koje će vam popraviti raspoloženje, bilo da ste tužni, razočarani, depresivni ili tražite odgovore na neka pitanja i probleme.
Nakon samo par pročitanih stranica, onaj ko čita postaje zadovoljniji jer se pospešuje lučenje dopamina koji direktno utiče na osećaj zadovoljstva.
Poput prirodnih lekova za smirenje ili antistres terapije, knjiga će vas „zakucati“ za fotelju i opustiti.
Može biti i lek protiv nesanice, pitate se kako to? Ukoliko ste primetili, ko god da je uzeo knjigu da čita pred spavanje vrlo brzo je i zaspao.
Možda ste i sami videli po sebi, čim pročitate par stranica, kao omamljeni zaspaćete u sekundi, ništa vas ne košta da probate.
Kao što sam i rekla čitanjem se luči dopamin, tako da vas unapred upozoravam da takva aktivnost izaziva zavisnost. Genijalno, zar ne?
Nema bolje zabave od čitanja.
Dobro, nije baš kao noćni život u Novom Sadu ili gledanje nove epizode Euphorie, zapravo mnogo je zabavnije.
Ukoliko se snažno udubite u knjigu, kao vremeplov, odvešće vas u daleke krajeve i nepoznate destinacije, a da se niste makli s mesta, odnosno s kauča.
Knjiga rasplamsava maštu i avanturizam, stvara neraskidivu vezu između vas i svih likova, događaja i pejzaža u suviše realnom literarnom svetu.
Imate neodoljivu želju da saznate kako je živeti na drugom kraju sveta, rešite misteriozna ubistava, ili pronađete lekove za smrtonosnu bolest? Potrebno je samo da posegnete za policom, jer se saznanje krije tu negde između korica knjiga.
Čitanjem postajemo pametniji
Ok, ne možemo baš postati nove Nikole Tesle, ali čitanjem zaista možemo mnogo toga da saznamo i naučimo.
Ivo Andrić je jednom napisao: „Ostati ravnodušan prema knjizi, znači lakomisleno osiromašiti svoj život“.
Bilo da je to stručna literatura ili čitanje iz hobija, kad god to radimo usvajamo nova znanja i informacije, učimo nešto novo i širimo vokabular.
Zapravo, time mi širimo svoje vidike, samim tim stvaramo „glad“ za novim znanjima, otuda i ona teza o zavisnosti.
Osim toga načitane osobe koje ulažu u svoje obrazovanje i duhovnost, obično imaju više samopouzdanja čiju pojavu ćete uvek primetiti u punoj sobi ljudi.
Kao što nam je potrebna jutarnja gimnastika tako nam je potrebna i mentalna gimnastika.
Ne morate da upotrebljavate nagli „kosi hitac“ kako bi prekinuli „pospanost“, za gimnastiku mozga iliti čitanje, potrebno je knjigu uzimati u ruke dva puta na dan po potrebi, najbolje svakodnevno.
Pitate se kako tako jasno vidimo likove i opise tokom čitanja? To je zahvaljujući našem mozgu koji tokom čitanja, simulira fiktivne događaje opisane u knjigama.
Za takvu moždanu aktivnost potreban je rad premotornog korteksa koji je odgovoran za više moždane funkcije.
Da vam pojednostavim, oni koji čitaju knjige i to redovno, smanjuju šanse da obole od demencije i Alchajmerove bolesti, vrlo interesantan podatak i mnogo kul.
Čitanje je besplatno
Osim toga da umete da čitate, potreban je minimum minimuma kako biste pročitali nešto, dovoljna je dobra knjiga, tihi kutak i malo slobodnog vremena da biste uplovili u svet mašte.
Baš kao i osmeh, zagrljaj ili kompliment, čitanjem ćete više dobiti nego izgubiti.
Intelektualna svojina je nešto na čemu uvek možete da radite, ne zahteva gotovo nimalo novčanog ulaganja, samo volje i one „gladi“ o kojoj smo govorili par redova iznad.
Pristup knjigama je potpuno dostupan svima na svetu, ukoliko ih ne kupujemo uvek postoji alternativa iznajmljivanja knjige iz Gradske biblioteke ili razmena među čitaocima.
U knjigama nema reklama.
Naizgled banalna teza, ali kad razmislite veoma istinita i rasterećujuća.
Kada gledamo određeni video ili emisiju na internetu ili televiziji, nemoguće je izbeći dosadne i naporne reklame koje samo oduzimaju vreme i interesovanje za sadržaj koji se prati.
Svakodnevno i nepotrebno smo zatrpani hiljadama propagandnih poruka koje nas „uče“ kako i zašto treba da posedujemo određenu stvar ili stav u svom životu.
Književnost nas toga štedi i veliko joj hvala na tome.
Čitanje vas čini empatom
Možemo se zapitati, koliko često se poistovetimo sa glavnim likom iz knjige, da li razumemo njegovu patnju, sreću i na kraju krajeva njegovu ličnost?
Psiholozi kažu da čitanje omogućava uspešnije razmevanje drugih ljudi, odnosno da ljubitelji romana imaju razvijeniju empatiju.
Možda čitanjem popravite neke klimave odnose, jer ćete bliže razumeti potrebe i osećanja tih drugih osoba iz svoje okoline.
Možda će knjiga spasiti svet? Svakako da čitanjem poboljšavamo razumevanje i empatiju što je u današnjem svetu preko potrebna vrlina.
Večita inspiracija
Ukoliko vam je potrebna dobra i inovativna ideja, vrlo verovatno će vam knjiga biti od velike pomoći, još ako se bavite pisanjem, inspiraciju ćete najpre potražiti u knjigama.
Nakon par pročitanih stranica, kao u košnici, ideje će da se roje, što pospešuje kreativnost i eureka! Ideja je stvorena.
Važno je znati da dobre knjige inspirišu i motivišu ljude da postanu bolji u poslu, braku, porodici i svakodnevnom životu.
Čitanjem se usavršavaju veštine
Dok u čekaonici čekate svoj red, umesto društvenih mreža, najbolje je obrtati stranice neke knjige, jer tako pospešujete moć koncentracije i strpljenja, pa ćete na pametan način „ubiti“ vreme.
Čitanjem se stvaraju veštine koje se izuzetno cene u poslovnom svetu, poput istrajnosti, komunikacije, fokusa, veštine pisanja i analitičke veštine.
Čitanjem se fokusirate na određen proces, a to je knjiga u vašim rukama, dok istrajnost tokom čitanja može pomoći da uspešno poslovni zadatak privedete kraju.
„Izbombardovani“ smo kojekakvim poslovnim mejlovima, tako da sa čitalačkim kapacitetom ćete preciznije sastaviti, dopise mejlove, izveštaje ili ugovore.
Vaše analitičke veštine će doći do izražaja onda kada budete imali čitalački kontinuitet, jer zahvaljujući tome ćete imati moć da predvidite par koraka unapred, što je u poslovnom svetu izuzetno cenjena osobina.
Odlična i razumljiva komunikacija u poslovnom svetu je srž svakog dobro odrađenog poslovnog zadatka, tako da je izlišno govoriti koliko knjige utiču i na komunikacione veštine, ceo tekst se radi o tome.
Čitanje je prijatno, korisno i neophodno kako bi smo hranili svoju dušu, za početak je potrebno pronaći temu koja odgovara našem ukusu.
Kada stvorimo naviku i potrebu za tom duševnom hranom, spremniji smo za nešto izazovnije knjige koje će nam graditi intelektualnu srž.
Zato zgrabite knjigu, skinite prašinu s police, odradite moždanu gimnastiku i uverite se da vas knjiga neće ujesti, osim što će vas učini još boljom osobom.
Preuzmite android aplikaciju.
