Postoji razlog zašto se neke knjige jednostavno nazivaju klasicima. Vreme ih ne stiže i nikada ih neće pregaziti, probleme glavnih junaka možemo smestiti i u današnje vreme i poistovetiti se sa njima.
Postoje klasici koji su nekima promenili poglede na svet i učinili da se osećaju mudrije i bolje. Ovakva književna dela treba da čita svaki zaljubljenik u čitanje, ali i svi ostali jer pripadaju opštoj kulturi. Odabrali smo neke od klasika koje svako treba da pročita bar jednom u životu.
Božanstvena komedija (Dante Aligijeri)
Berovatno kada vam neko spomene krugove pakla, pomislite na 9 krugova.
E pa, oni su potekli upravo iz čuvene Božanstvene komedije Dante Aligijerija, znamenitog italijanskog pisca, pesnika i filozofa. Danteova božanstvena komedija sastoji se od tri dela – pakla, čitilišta i raja. U celosti, knjiga nam govori o traganju ljudske duše za mirom, srećom i spokojem, konačnim prosvetljenjem.
1984. (Džordž Orvel)
U suštini, za sve represivno i totalitarno, danas se koristi izraz “orvelovsko”, upravo zahvaljujući ovom klasiku svetske književnosti. Roman opisuje ekstremno totalitarno društvo i pojedinca u životu nadziranom 24 časa svakodnevno. Roman je shvaćen kao upozorenje budućim generacijama, odnosno inspiracija brojnim književnicima, filozofima i političkim teoretičarima. Popularnost romana se odrazila i u brojnim jezicima u koje su ušle fraze iz romana kao što su novogovor i Veliki brat. Priča prati Vinstona Smita, koji živi u tmurnoj futurističkoj svakodnevici i sukobljava se sa brutalnim poretkom svoje zemlje. Danas, mnogi kritičari kažu da zahvaljujući tehnologiji živimo 1984. Ovo je roman koji predstavlja najpoznatije delo distopije ili antiutopije.
Don Kihot (Migel de Servantes de Savedra)
„Borba sa vetrenjačama“ fraza koja označava vršenje neke uzaludne radnje, posla koji se ne može završiti, često upotrebljavana kod borbe „malih“ ljudi, običnih smrtnika protiv giganata, proističe baš iz ovog romana, gde se glavni junak u trenutku zaluđenosti bori sa vetrenjačama misleći da se bori protiv divova.
Don Kihot je jedno od remek-dela španske i svetske književnosti. Jedna je od najviše objavljivanih i najprevođenijih knjiga na svetu. Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske književnosti i jednim od najboljih objavljenih dela fikcije svih vremena, kao i najvažnijim delom španskog Zlatnog veka.
Ana Karenjina (Lav Nikolajevič Tolstoj)
Ana Karenjina je monumentalno delo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava. Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu. U Ani Karenjini Tolstoj je dao izuzetnu psihološku analizu ljudske duše, vrlo duboko i snažno, s realizmom umetničkog opisivanja koji dosad nismo imali.
Starac i more (Ernest Hemingvej)
Roman opisuje borbu starca Santjaga i ribe, koja je zapravo simbol čovekove borbe za opstanak. Tema romana je životna borba sa kojom se suočavaju svi ljudi, ali i sklad i nesklad čoveka sa prirodom.
Mali princ (Antoan de Sent Egziperi)
Ovo je knjiga koja je prevedena je na preko 180 svetskih jezika i prodana u više od 80 miliona primeraka, što je čini jednom od najprodavanijih knjiga na svetu. Knjiga obiluje mnoštvom crteža kojima pisac vešto dočarava likove i tok radnje. Ove ilustracije danas su poznate širom sveta, a vremenom su postale ikone jedne kulture. Ljudi su i danas opčinjeni poukama koje knjiga nosi, ilustracijama i rečenicama koje su jedne od najcitiranijih ikada napisanih. Među njima najpoznatija je verovatno:
„Čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo“
Orkanski visovi (Emili Bronte)
Ženske spisateljice iz istorije su, zbog konteksta u kom su pisale, uglavnom rezervisale svoje reči za ljubavne, privatne teme. Orkanski visovi talentovane Emili Bronte savršen su primer onoga što se nekada znalo kao “ženska književnost”.
Orkanski visovi su, po mišljenju svih književnih kritičara sa renomeom, bez pogovora – jedna od najlepših ljubavnih priča svih vremena. Osim toga, ovo delo predstavlja pravi engleski klasik, te je delo odličan reprezent viktorijanskog doba i umetnosti.
Romeo i Julija ( Vilijam Šekspir)
Romeo i Julija je jedna od najpoznatijih drama i predstavljanja za mnoge ljubavi koja pokušava da se bori protiv bilo kakvih nedaća da bi bila zajedno. Malo je ljudi na kugli zemaljskoj koji nisu čuli za njihovu ljubav. Šekspirova tragična priča o dvoje nesuđenih ljubavnika do danas je doživela na stotine, ako ne i hiljade adaptacija.
Stepski vuk (Herman Hese)
U toj „biografiji duše“ svaka ličnost je odraz jednog od sukoba autora sa samim sobom, kao ogledalo neprikrivenog razdora i pometnje u samopoimanju. Priča u velikoj meri odražava Heseovu duboku duhovnu krizu iz 20-ih, upečatljivo predstavljajući rascep protagoniste između njegove čovečnosti i njegove animalne, kao kod vuka, agresije i beskućništva.
Zločin i kazna (Fjodor Mihajlovič Dostojevski)
Smatra se jednim od najvećih dela ruske književnosti i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti.
Rat i Mir (Lav Nikolajevič Tolstoj)
Rat i mir je ponudio svežu fikciju, sa ogromnim brojem likova u zapletu koji nije pokrivao ništa manje teme od onih u naslovu, kao i teme poput mladosti, braka, ljubavi, godina, života i smrti. Ovaj klasik je i pravi primer ruske literature.
Proces (Franc Kafka)
Apsurdni događaji, obezličeni pojedinci, uznemirujući sve. Sve to Kafka uspeva da predstavi kao sasvim normalno i uobičajeno. Celo delo pratki Jozefa K, koji se upliće u nevidljivu mrežu procesa i nedokučivog suda koji ga je pokrenuo. Jedno od njegovih najpoznatijih dela, govori o Josefu K., čoveku koji je uhapšen i odveden od strane nepristupačnog autoriteta, a priroda njegovog zločina nije otkrivena ni njemu ni čitaocu.
Na Drini ćuprija (Ivo Andrić)
Radnja romana traje otprilike četiri veka i skup je više priča povezanih sa mostom na Drini, koji je tačka okosnica i glavni simbol naracije. Sam most predstavlja na neki način suprotnost ljudskoj sudbini koja je prolazna u odnosu na kamenu građevinu, koja je večna. Oko njega se razvijaju priče o istorijskim ličnostima i bezimenim likovima koji su plod piščeve mašte.
Grof Monte Hristo ( Aleksandar Dima)
Epska saga o osveti, mržnji, ljubavi i pravdi.
Stranac (Alber Kami)
Filozofski roman koji morate da pročitate. Pripada razdoblju kasnog modernizma, gde je glavna tema bila prikaz besmislenog i apsurdnog života i čovekova otuđenost. Ako se nekada zapitate: “Čemu sve ovo?”, ili vam padne na pamet da je: “Život samo niz nepredvidivih slučajnosti” onda će vam Kamijeva filozofija biti vrlo bliska, kao i knjiga Stranac, u kojoj pokušava da odgonetne na koji način treba prihvatiti sopstvenu bespomoćnost u životu.
Sto godina samoće (Gabrijel G. Markes)
Roman kolumbijskog pisca Gabrijela Garsije Markesa smatra se remek delom hispanoameričke i svetske literature. Za ovaj roman Markes je 1982. dobio Nobelovu nagradu za književnost. Ovo je jedno od najviše prevođenih i najviše čitanih dela na španskom jeziku. . Markes koristi roman za objašnjavanje mudrosti: od vitalne je važnosti da se ljudi sećaju svoje istorije kako zato ne bi patili.
Preuzmite android aplikaciju.
