Живимо у времену где друштвене мреже и мобилни телефони заузимају озбиљну улогу у животу младих и студената и на неки начин утичу да они све мање читају књиге.
Поставља се питање, колико млади своје слободно време користе како би прочитали неку књигу? Да ли студенти осим обавезног штива на факултетима, слободно време користе како би прочитали добру књигу?
Ако погледамо навике младих, може се закључити да они највише читају текстове који су краћег садржаја. Текстове који им не одузимају много времена, а који су им занимљиви.
Према резултатима статистке из 2019. године, од хиљаду младих испитаника 18 посто, односно једна петина није никада прочитала ниједну књигу. Навике младих су се доста промениле од експанзије интернета и и популарности које имају друштвене мреже.
Нове технологије, друштвене мреже и све што је савремено не могу да утичу на љубав према књизи. Ми смо ти који одлучујемо колико ћемо им се посветити.
Свет би био много тужно, али и много ружно место када књиге не би постојале. Ернест Хемингвеј је давно рекао да никада нећемо наћи оданијег пријатеља од књиге.
Књиге ће вам омогућити да упознате себе и свет око вас, оне опуштају и ослобађају вас стреса, учиниће вас паметнијим, атрактивнијим и елоквентнијим.
Такође, књиге вам пружају велики број информација које сигурно не можете наћи на интернету или друштвеним мрежама.
По препоруци самих студената, одлучили смо да вам представимо неколико књига које би сваки студент требало да прочита.
Сто година самоће – Габријел Гарсија Маркез
Књига се састоји из 20 поглавља без наслова, у којима је испричана историја са цикличном временском структуром током које се догађаји у селу Макондо, као и у породици Буендија, стално понављају. За овај роман Маркез је 1982. добио Нобелову награду за књижевност.
Убити птицу ругалицу – Харпер Ли
Из перспективе Скаут Финч, шестогодишње девојчице одрасле у малом граду на југу земље, Харпер Ли на духовит и аутентичан начин критикује расне и класне предрасуде у америчком друштву тридесетих година прошлог века. Харпер Ли је за ову књигу добио Пулицерову награду 1961. године.
Господар мува – Вилијем Голдинг
Класични роман британског нобеловца Вилијема Голдинга и говори о групи енглеских ученика који после авионске несреће завршавају на пустом острву. Ово је страшна и актуелна прича, данас као и када је први пут објављена 1954. године.
Збогом оружје – Ернест Хемингвеј
Радња је смештена на италијанском фронту током Првог светског рата. Написана је у првом лицу и описује доживљаје Фредерика Хенрија, Американца који служи као болничар у италијанској војсци. Средишњи заплет одиграва се око љубавне везе главног јунака и Кетрин Баркли.
Београде, добро јутро – Душко Радовић
Књига обухвата период од јула 1975. до новембра 1976. када је Душан Радовић из студија, са тог високог места, око пет стотина пута уживо поздравио Београд, свакога јутра у 7 часова и 15 минута.
У хаосу свакодневице, изгарању у амбицији и трци за знањем, каријером и новим приликама, ова књига ће вас натерати да мало успорите и подсетити вас на то како је бити срећан, спокојан и добар човек.
1984 – Џорџ Орвел
У суштини, за све репресивно и тоталитарно, данас се користи израз “орвеловско”, управо захваљујући овом класику светске књижевности. Роман описује екстремно тоталитарно друштво и појединца у животу надзираном 24 часа свакодневно.
Знакови поред пута – Иво Андрић
Неисцрпно врело мудрости, „Знакови поред пута“ већ скоро пола века омиљено су штиво многих генерација, књига која се са подједнаким уживањем може читати где год се отвори, ризница најразноликијих савета, запажања и животних увида које је овај писац упућивао не само читаоцима него и самоме себи.
Чекајући Годоа – Семјуел Бекет
Ово је драма коју је написао Самјуел Бекет у којој главни јунаци, два мушкарца, Владимир и Естрагон, наизглед бескућника, чекају некога или нешто под називом „Годо“.
Злочин и казна – Фјодор Михајлович Достојевски
Сматра се једним од највећих дела руске књижевности и један од најзначајнијих романа светске књижевности. Aутор приповеда причу о Раскољникову (сиромашном студенту) који за себе мисли да је изнад закона и убеђен у то да виши циљеви оправдавају средство, убија бабу, за коју сматра да никоме није потребна.
Ана Карењина – Лав Николајевич Толстој
Ана Карењина је монументално дело Лава Толстоја који даје свеобухватан приказ руског друштва деветнаестог века, од аристократских салона до сеоских газдинстава.
Уводећи два наративна тока, први који прати љубавну причу између Ане и Вронског и други који прати однос између Кити и Љевина, Лав Толстој исписује свевремене странице о породици, губитку, љубави, издаји, вери и пријатељству.
Pitali smo studente da li čitaju i koja im je omiljena knjiga? (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
