Кошаркаши Србије обрадовали су нацију великом победом над Канадом у полуфиналу Светског првенства, и сада ће имати прилику да се боре за историјско, прво злато од осамостаљења наше државе.
Мало ко је очекивао да ће Србија играти последњи меч на овом турниру. Пре почетка, Орлови су по процени ФИБА била девети фаворит. После пораза од Италије у другој фази, део јавности је почео да сумња у селектора и тим, а они су се скупили и показали да су сложни.
„Ми смо браћа“, то је рекао лидер и капитен ове екипе Богдан Богдановић после победе над Канадом у полуфиналу. Ова изјава осликава хемију у нашој екипи, а новинари који прате Светско првенство са лица места од првог дана, сведоци су сјајне атмосфере.
Многи би рекли да је Бориша Симанић ујединио своје саиграче који су целу једну ноћ скупљали крв за њега. Можда и јесте тако на крају крајева. Гледајући прошлогодишњи тим са Еуробаскета који је турнир завршио у осмини финала, и селекторове речи да је и у Прагу и Берлину атмосфера била сјајна, разлика је и те како уочљива, у свим аспектима.
Жаргонски речени, ови момци су кликнули. То се показало против Доминиканске републике, рапсодија против Литваније и кошаркашка клиника против Канаде. Многи верују да Шај Гилџис-Александер има ноћне море у виду Алексе Аврамовића. Огњен Добрић је показао зрелост на оба краја терена. Дејан Давидовац игра попут човека који иза себе има 10 и више евролигашких сезона на највишем нивоу.
Никола Милутинов, када је ушао у меч, био је енигма за двојац – Олиник, Пауел. Стефан Јовић је пленио сигурношћу и контролом, Вања Маринковић се окренуо одбрамбеним задацима, али исто тако уме да погоди када је потребно. Марко Гудурић се борио са личним грешкама, али је на крају задржао сигурност у важним тренуцима, када је погодио три тројке, шут му се вратио онда када је најпотребније.
Филип Петрушев можда није био у овом мечу сјајан у нападу, али је у одбрани дао свој допринос. Видели смо да кошаркаш Филаделфије може да погоди када је потребно. Никола Јовић јесте најмлађи у екипи, али је мушки сломио отпор Олиника у неколико наврата. Душан Ристић није играо, али знамо да је спреман за своје минуте, то је показао више пута.
Последњи, али и не најмање важан је капитен Богдан Богдановић. Издржао је насртаје Дилона Брукса и Лугентса Дорта, и још једном показао да је сазрео за лидерску позицију. 2015. године јесте имао сузе, сада је само осмех ту.
„Сви за једног, један за све“, то је парола селектора Пешића која тачно осликава игру овог тима, надамо се од недеље увече, златног.
Партизан победио Хапоел у првом колу турнира у част пола века КК Игокеа
Преузмите андроид апликацију.
