„Осигурање пољопривреде у Србији обухвата свега око 13 одсто укупних пољопривредних површина, а томе доприносе климатске промене. С тиме се морамо изборити променом култура које се узгајају, изједначавањем субвенција премија осигурања у регионима и финансијским јачањем те информисаношћу пољопривредника“, изјавио је за Тањуг Мило Марковић, члан Извршног одбора „Дунав осигурања“, након панела „Климатске промене и одрживост осигурања у пољопривреди“, који је 23. септембра одржан, на Златибору.
Он је навео да климатске промене, то јест раст глобалне температуре, доводе до претеране и превремене вегетације праћене пролећним мразом који уништава усеве, а да осигуравачи, када дођу на ред, више немају шта да осигурају.
„То је један пар проблема и делом узрок другог изазова, односно малог обухвата осигурања у нашој земљи. Колико је то недовољно, говори податак да је у околним земљама, на пример у Мађарској, осигурано 50 одсто, у Хрватској 60, а у Словенији чак 80 процената пољопривредних површина“, казао је Марковић.
Марковић је рекао да осигуравачи не могу да нађу инстант решења, већ да прво треба да се ојачају мали и средњи пољопривредни произвођачи, да се изађе на крај са климатским променама тако што ће се променити културе које се гаје, као и начин и технологија садње те да се развије финансијска снага пољопривредника како би добили интерес за осигурање које долази на крају процеса.
„То није само осигурање, то је синергија осигуравача, банака и државе која је јако битна у овом процесу. Субвенције у државама Европске уније крећу се од 50 до 70 одсто премије осигурања и не ограничавају се само на ову премију, већ су присутне у разним сегментима. Код нас су до 70 одсто, а у току су преговори с надлежним министарством да се субвенције изједначе у свим регионима, како би се подстакли они пољопривредни произвођачи који су пасивни из аспекта осигурања, да бисмо ми као осигуравачи обезбедили диверзификацију ризика и на тај начин понудили нижу премију и квалитетнију услугу“, казао је Марковић.
Он је додао да је осигурање у пољопривреди у златним годинама достизало 15 одсто, док је данас око 13 одсто, при чему 40 или 70 одсто премије плаћа држава, а остатак пољопривредни произвођачи који су у појединим општинама подржани и субвенцијама локалних самоуправа.
„Чак ни у тим регионима ми немамо стопроцентну покривеност осигурањем, реч је и о неинформисаности наших пољопривредника, као и о бенефитима производа“, навео је Марковић.
Панел „Климатске промене и одрживост осигурања у пољопривреди“ одржан је у склопу конференције „Кључни трендови реалног и финансијског сектора“ у организацији три пословне асоцијације – Привредне коморе Србије (ПКС), Удружења банака Србије (УБС) и Удружења осигуравача Србије (УОС). Конференција је окупила велики број стручњака, представника водећих банака, осигуравајућих кућа, компанија и институција.
Вељко Јовановић, саветник председника ПКС-а, указао је на то да је један од кључних проблема у сектору осигурање и банкарства трансфер знања, при чему су најугроженији најмањи произвођачи.
„Веома је важно да финансијске институције – банке и осигуравајућа друштва – разумеју потребе пољопривредних произвођача, да идентификују места за унапређење комуникације с њима, као и да међусобно сарађују. Привредна комора Србије кроз своју регионалну мрежу, с друге стране, може бити интегратор и мост за успостављање комуникације и сарадње са произвођачима на локалу“, закључио је Јовановић.
Преузмите андроид апликацију.
