U Srbiji je stranim državljanima od početka ove godine, zaključno sa 31. januarom, izdato oko 1 709 dozvola za rad. Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) prošle godine su izdale 23 662 dozvole za rad strancima, što je znatno veći broj dozvola, bezmalo udvostručen, u poređenju sa 2020, kada se na legalan način u našoj zemlji posla domoglo oko 12 900 stranaca.
U NSZ podsećaju da je od stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju stranaca u decembru 2014. godine, pa do sada, broj izdatih dozvola za rad strancima bio najveći upravo u prethodnoj godini.
Kada je reč o poslodavcima, najveći deo radnika zaposlili su poslodavci iz Beograda. Inostrani radnici, inače, najčešće dolaze na rad u našu zemlju iz Kine, Turske i Rusije, ali i iz Indije, Ukrajine, Italije, BiH, Crne Gore, Hrvatske. Nije zanemarljiv ni broj stranih radnika iz Albanije i Severne Makedonije. Prema podacima NZS, državljanima Albanije je u 2021. izdato ukupno 157 dozvola za rad, dok su u 2020. njih 164 stekla priliku legalno da rade u zemlji.
Za razliku od toga, gotovo triput više Makedonaca radilo je lane u našoj zemlji – 483 su imala dozvolu za rad, dok je tokom prošle godine ubedljivo najviše dozvola, 9 379, izdato kineskim državljanima. U Srbiju je došlo da radi i oko 1 370 Rusa. Iako su stranci zainteresovani da rade u našoj zemlji, Srbija i dalje kuburi s manjkom domaće radne snage.
Kako ističe Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije, prema zakonskim propisima, stranac kome je izdata dozvola za rad ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljanin Srbije. Međutim, u praksi strani radnici su neretko radno angažovani bez propisanih radnih dozvola, dakle rade na crno, nemaju regulisan radnopravni status, niti su socijalno osigurani.
Nedavno otkriveni slučaj radnika iz Vijetnama koji su u nehumanim uslovima mesecima radili i živeli na gradilištu fabrike guma u Zrenjaninu pokrenuo je debatu o položaju stranih radnika u Srbiji.
„Tačno je da nemamo dovoljno naših radnika, pa smo primorani da zapošljavamo strance, o čemu i svedoči statistički porast stranaca na tržištu rada Srbije u odnosu na 2020. Kina, Rusija, Indija i Turska su zemlje iz kojih najpre dolazi strana radna snaga.
Međutim, većina tih radnika, koje uglavnom dovode investitori, preciznije rečeno, njihovi podizvođači, ipak radi na crno. Zato bi ti isti investitori morali da znaju ko su im podizvođači i da li su radnici koje dovode prijavljeni, imaju li boravišnu i radnu dozvolu. Nažalost, u najvećoj meri to se ne dešava, pa sada imamo radnike koji nigde ne postoje“ objašnjava Torlaković.
Preuzmite android aplikaciju.
