Кинески ауто-гигант „џили” користиће „фордову” фабрику у Шпанији за производњу електричних возила за европско тржиште, саопштио је шпански премијер Педро Санчез, потврђујући раније медијске извештаје.
Споразум ће овом произвођачу аутомобила дати прво место за производњу возила у Европској унији (ЕУ), омогућавајући му да заобиђе царине овог блока на електрична возила произведена у Кини.
„Џили” ће производити возила на неискоришћеној монтажној линији у објекту компаније „форд” у Алмусафесу у Валенсији, објавио је Санчез ДАНАС током посете фабрици. Он је споразум описао као начин да се сачувају производња и индустријска активност у овом објекту.
Некада највећа „фордова” фабрика ван Сједињених Америчких Држава (САД), радила је са мање од четвртине свог годишњег капацитета од 450.000 возила, пошто је „форд” смањио своје европске операције 2023. године након вишегодишњих губитака у послу са путничким аутомобилима.
Споразум долази мање од две године након што је ЕУ увела додатне царине на електрична возила кинеске производње, у покушају да успори експанзију кинеских произвођача аутомобила на европском тржишту.
Уместо да их задрже ван тржишта, ове мере су подстакле неколико произвођача да успоставе производњу унутар блока уместо извоза аутомобила, чиме заобилазе царине.
Неколико кинеских произвођача аутомобила одговорило је локализацијом производње у Европи. „Бјд” гради фабрику у Мађарској, „чери” је преузео бившу „нисанову” фабрику у Барселони, „саиц” реализује производне планове у Шпанији, док је „липмотор” склапао возила кроз партнерство са компанијом „стелантис” у Пољској и сада премешта производњу у Шпанију.
Споразум долази у тренутку када се европска аутомобилска индустрија бори са слабом потражњом, растућим трошковима енергије и радне снаге, као и скупом транзицијом на електрична возила.
„Фолксваген”, највећи произвођач аутомобила у Европи, спроводи највеће реструктурирање у последњих неколико деценија, са плановима да укине десетине хиљада радних места и смањи производне капацитете док се бори са високим трошковима, вишком капацитета у фабрикама и растућом конкуренцијом кинеских ривала.
Дуг развијених земаља достиже 104 одсто глобалног БДП-а ове године
Преузмите андроид апликацију.
