“Srpska Atina”, prepuna je znamenosti, a jedna od njih je Petrovaradinska tvrđava. Mesto, na kom je ceo grad na dlanu, a nekada je Gibraltar na Dunavu, krilatica koju često možete čuti za ovo utvrđenje, predstavljala odbrambenu poziciju brojnih vojski.
Danas, ponos grada, stecište turista, posebno mladih, mesto njihovog okupljanja iz celog sveta zahvaljujući festivalima kao što su “Exit” i Tamburica fest, ali ne treba zanemariti ni njeno prostranstvo, lepotu, magičan i umirujući pogled na Dunav.
Petrovaradinska tvrđava, druga po veličini u Evropi posle francuskog Verdena, osim što je zapamtila brojne vojske i osvajače preko Kelta i Rimljana, pa sve do Turaka Osmanlija, u unutrašnjosti svojih velelepnih zidina, čuva duboko skrivene podzemne tunele, čuvene “katakombe”.
Čak ni Novosađani do kraja ne znaju kakav je značaj gigantske tvrđave.
Utvrđenje ima četiri osnovna odbrambena položaja, u spoljašnjem delu, u kaskadama, dok je njena unutrašnjost posebna i svakako nedorečena priča. Podzemne vojne galerije poznatije kao katakombe, krajem 19. i 20. veka postale su jedne od najvećih kazamata austrougarske kraljevine.
Poznate ličnosti bili su zarobljenici koji su ležali tu od vožda Karađorđa, Vase Pelagića, Jaše Tomića, pa sve do tadašnjeg mladog austrougarskog kaplara Josipa Broza.
Legenda: Blago Marije Terezije
Blago Marije Terezije do dana današnjeg nije pronađeno, iako su se mnogi avanturisti upuštali u potragu, ali je izvesno da su za vreme Napoleonovih osvajanja ovde skrivene dragocenosti sa bečkog dvora.
Prema legendi, postojao je tajni prolaz, ispod Dunava, gde se moglo ući iza oltara u crkvi Svetog Jurja u Petrovaradinu i doći do crkvice Svetog Ivana Nepomuka na Mostobranu – Brukšancu, na novosadskoj strani.
Kroz njega je, navodno, prošao jedan austrijski oficir, koji je na drugu stranu preneo na rukama svoju ljubavnicu – kaže Milković, čovek koji je toliko bio opčinjen različitim teorijama, da se i sam odlučio da ih istraži. Napisao je i knjigu “Petrovaradin kroz legendu i stvarnost” inspirisan ovim utvrđenjem.
Postoji verovanje da podzemni tuneli odnosno katakombe vode do Kalemegdanske tvrđave, kao i one u Baču.
Postoje tvrdnje da se ispod tvrđave nalazi ukupno osam spratova, preko 27 nivoa, dok poznati podaci beleže svega četiri sprata.
Svaki nivo je u drugoj boji, prvi nivo je označen crvenom, drugi zelenom, treći plavom, a četvrti crnom bojom.
Najmisterioznije mesto je na dnu četvrtog (crnog nivoa), tkv. Kajzer bunar, s kojeg je vodu pio sin Marije Terezije, Jozef, austrijski car.
Tokom godina nestale su mnoge vrednosti, bronzana vrata, mermerne ploče.
“Malteški krst” kao i bezbroj masonskih obeležja, jedno od njih je i “Ipam miam”, natpis koji su koristili alhemičari i masoni kao oznake na vratima da se kreću ka stvoritelju, ka nečemu što ni iz čega postaje nešto i obrnuto.
Danas se organizuju obilasci ovog mističnog mesta u podzemni grad star preko 250 godina, gde možete zaroniti u neku drugu dimenziju i na tren doživeti posebnu vrstu avanture, iako, ima i onih, koji se odlučuju da u tu pustolovinu zarone sami.
Tamo svaki šum drugačije zvuči i svaki korak se čini da je dalji… I koliko god da posetioci lutaju podzemljem, svako od njih na kraju pronađe izlaz.
Još zanimljivosti iz kategorije Novosadske priče možete pogledati na ovom linku
Preuzmite android aplikaciju.
