Nakon pet i po godina Dejan Zukić napušta Vojvodinu. Dete Stare dame, koji je prošao sve selekcije omladinske škole „Ilija Pantelić“ imaće prvi inostrani angažman u austrijskom Volfsbergeru.
Kako prenosi „Mozzart Sport“, za ovaj transfer Lale su dobile 900.000 evra i procente od eventualne dalje prodaje.
Momak iz Bačkog Jarka se preko godina profilisao za jednog od najvažnijih igrača u novijoj istoriji Vojvodine.
Malo je onih koji su uspeli da osvoje trofej u Kupu Srbije i potom igraju još jedno finale (osim Stefana Đorđevića), i onih koji su oborili brojne rekorde, a popularnom Zuki je nedostajalo još samo tri utakmice da stigne do brojke od 200 utakmica u dresu Stare dame.
Na tim utakmicama, na terenu je proveo preko 10.000 minuta, dao je 33 gola i upisao 18 asistencija, a kao član FK Vojvodina bio je i član svih mlađih reprezentativnih selekcija Srbije.
Zukić je takođe i najmlađi kapiten u istoriji kluba i najmlađi koji je stigao do jubilarnog stotog nastupa za Vošu. Sa svojih 197 zvaničnih nastupa je 29. na listi igrača sa najviše odigranih mečeva, međutim, poslednji koji je odigrao više nego Zukić bio je još Laslo Lerinc koji je pre gotovo pola veka upisao četiri nastupa više – 201, u periodu od 1969. do 1977, gotovo duplo više godina nego što je Zuki za gotovo isti broj utakmica.
Kapiten se na svojstven način oprostio od kluba i navijača:
„Došao je taj trenutak da se rastanem sa svojim voljenim klubom u kom sam odrastao, stasao i postao i igrač, ali i čovek. Vojvodina je od mene napravila i čoveka i igrača i zato želim da se zahvalim svim svojim saigračima i trenerima koji su mi pomogli da postanem ovo što sam danas. Emocije su mi pomešane, jer ja Vošu volim i ta ljubav ne može da se opiše tek tako lako. Želim da se zahvalim i direktoru omladinske škole Dušku Grujiću, koji je tada, uz tadašnjeg trenera Nikolu Kovačevića, insistirao na mom dolasku u klub. Ali i koji me je ispratio i koji mi je uvek davao savete i kada me nije išlo, a bio je uz mene i u lepim trenucima. Takođe, želim da se zahvalim upravi kluba na čelu sa predsednikom Dragoljubom Zbiljićem, jer od kako je on došao, oseti se drastinča promena u svakom smislu, od svlačionice, terena, tribina, samog Novog Sada, svi su se nekako preusmerili opet ka Voši i opet poželeli da joj pruže ljubav i podršku.
Mislim da zbog toga imamo i da ćemo imati sve više navijača i da je pred našom Vojvodinom, sa takvim ljudima, svetla budućnost. Voša mora i nastaviće da raste i verujem da joj je mesto među prve dve ekipe svake godine. Takođe, moram i da izrazim posebnu zahvalnost na tome što je rastanak bila moja odluka i što je predsednik prepoznao i osetio u potpunosti moju želju da se pokažem u inostranstvu. Klub je imao dve ponude, druga je bila iz Amerike, ali moja želja je bila da ostanem u Evropi i da se dokažem, jer sam osetio da je ovo prava fudbalska priča. Predsednik i klub su ostali uz mene i ja nikada neću zaboraviti kako se moja Voša ponela prema meni sada i kada sam odlazio. Svojoj ekipi i saigračima i stručnom štabu želim svu sreću protiv Ajaksa i u novoj sezoni, pratiću svaku utakmicu i kad god mi se ukaže prilika, doći ću da bodrim Vojvodinu, jer će ona za mene uvek biti moja druga kuća.“
Basketaši spremno idu po najsnajniju medalju: Evo ko će predstavljati Srbiju u Parizu
Preuzmite android aplikaciju.
